Posle nešto više od dve godine i 9 izdanja za Torrentech netlabel, rešio sam da napravim jedan eklektičan mix sačinjen od najboljih stvari... Ljubitelji, skidajte odavde.

http://www.facebook.com/group.php?gid=62336676819

Za počinioca najmanje doživotna, interventnu pročistiti od psihopata, za Dačića smena (mada je za njega i mnogo gore...), a za porodicu iskreno saučešće, nadam se da ih ova "država" neće zaboraviti.

Naš cilj je de-kriminalizacija masovnog tipa ponašanja na Internetu, preciznije, preuzimanja i slanja podataka (download i upload). Šta je ono protiv čega se borimo? To su represivni i zastareli zakoni o intelektualnoj svojini, koji ne idu u korak sa vremenom i služe isključivo određenim relativno malim interesnim grupama u očuvanju vlastitog bogatstva. Zašto se borimo? Zbog toga što isti zakoni postoje da bi ljudima zabranili jedno danas sasvim prirodno ponašanje i oduzmu, po mom dubokom ubeđenju, osnovnu slobodu delovanja na vlastitim računarima, u mreži.

U bezbrojnim diskusijama u kojima sam do sada učestvovao po forumima, stvorio sam sliku o tome koja su to najvažnija pitanja. Na ta pitanja ću i sam davati odgovore, ali molim vas da prihvatite moje mišljenje samo kao osnov za dalju diskusiju.

1) Kako pojava koja je toliko masovna uopšte može da bude kriminalna, u normalnim okolnostima? Ja ne znam tačan procenat korisnika Interneta, jer bi to mogao da bude predmet istraživanja, ali verovatno oko 99% je bar jednom učinilo "ilegalan" download ili upload podataka. Podaci se sa Interneta na banalno lak način mogu pronaći i preuzeti, svedeno na primer iz prakse, ono što je korisniku zabranjeno - to je kliktanje na linkove, a to je jedna tako prosta, dostupna i u samoj biti, bezazlena operacija.

2) Digitalni podaci su nova vrsta robe: koliko im je mana to što se lako umnožavaju, toliko im je to i prednost, jer zaista dobar proizvod može da se proširi brzinom kakva pre pojave Interneta, a posebno P2P protokola nije viđena. Koliko kopiranjem rada zapravo štetimo autoru? Kopiranje jednostavno nije isto što i krađa. Ovo je fundamentalna razlika digitalne robe u odnosu na klasičnu opipljivu, i samim tim, fundamentalno drugačije je potrebno posmatrati distribuciju istog.

3) Niko nema pravo da svojevoljno odluči da je jedini dozvoljeni način distribucije digitalnih podataka, a imajući u vidu prethodnu tačku, putem fizičkih ili digitalnih kopija koje treba platiti. Na taj način se ugrožava osnovna ljudska sloboda ponašanja na Internetu. Slično tome, kada čovek na ulici pronađe nešto vredno i to uzme, da li to treba da bude kažnjivo? Ne.

4) Svaka revolucija je imala svoj spori prodor u regularne tokove, a to su zakoni i opšta prihvaćenost kao norma. Primera u istoriji je puno, a ovo je samo jedan od najnovijih. Oni koji koče razvoj i sputavaju ljude su oni koji profitiraju od zastarelih tehnologija. Poslednja revolucija koja se već dogodila je digitalna revolucija, ona je još uvek mlada i otpor "elite" i pritisci sa njihove strane su veliki. Ovo je i svojevrsni propagandni rat: oni konstantno pokušavaju da nametnu mišljenje prosečnom čoveku i stvaraocu dela, da oni ustvari štite njihove interese, što jeste tačno do neke mere - ali u svetu gde vlada strah kod prosečnog konzumenta - da kliknem ili da ne kliknem? To je jedini modus gde oni zapravo rade u korist autora, a taj modus je društveno neprihvatljiv. Pored propagandnog rata, oni koristeći već stečeno bogatstvo lobiraju za uvođenje sve restriktivnijih zakona koji uveliko zadiru u privatnost korisnika Interneta. Sve se kreće ka represiji, a to jednostavno nije humano.

Oblast zaštite autorskih prava je prilično široka, i stvari ovde svakako nisu crno-bele, ali mislim da su ove 4 tačke sasvim dovoljne kao osnov za dalju diskusiju. Uključite se u forum, dajte svoje mišljenje, dajte svoje ideje za delovanje, pokušajte da osmislite kako ćemo do zajedničkog cilja stići najbrže. Skinimo sa sebe još jednu od omči koju nam "elita" navlači, ostanimo slobodni! Oslobodimo sebe da konzumiramo filmove, muziku, knjige i programe u onoj meri u kojoj to možemo. Niko nema pravo da uz pomoć represije obezbeđuje sebi profit!

Ukoliko se ne slažete sa gore napisanim, razmislite opet, ne stidite se promene sopstvenog mišljenja, i znajte da su ovo fundamenti od kojih ću ja, kao svesno biće, teško odstupiti...

Potpuno sam pod utiskom... Danas sam za razliku od uobičajenog, pogledao čak dva filma. Prvo sam gledao Zeitgeist Addendum, a potom i Eagle Eye. Radi se o dva potpuna antipoda, a evo ukratko o čemu se radi. Prvi film je za svaku preporuku, dok je drugi obično holivudsko propagandno sranje prepuno akcije, dobre kamere, dobre glume, i naravno, odvratne simfonijske ukalupljene muzike.

No hajde par reči o Zeitgeist Addendumu... Paaa..... Odgledajte obavezno. Toliko. ;) A što se tiče holivudskog corporate shit-a, najtragičnije u svemu je što prosečan gledalac sa zadovoljstvom guta priču o važnosti očuvanja američkog establišmenta. Iz Holivuda može da izađe samo politički podoban film ili neki koja je potpuna razbibriga i zapravo dobra zabava koja odvraća pažnju od zaista sumorne realnosti na koju ukazuje Zeitgeist serijal.

.... jer nekim spodobama zaista treba zabraniti da javno istupaju. Poslednja spodoba u nizu je Ivona Zivkovic ... Zasto trositi reci dalje, idite pogledajte sami. Samo bih izdvojio cinjenicu da 1+1 nije jednako 2. itd, itd... Ti si, sestro, za hospitalizaciju.

Ovo dodajem nekoliko meseci kasnije, da bih pojasnio svoje stavove. Ne smeta mi toliko poenta njenog nastupa koliko činjenica da je sve to umotano u velikosrpski patriotizam koji je takođe jedna velika stranputica. Sem toga, paranoja ipak nije svuda oko nas, i nije sve što je američko - pogrešno.

Evo tek što sam odslušao govor Emira Kusturice na verovatno najbesmislenijem skupu u Srbiji ikad, gde trećerazredne javne ličnosti uspešno ispiraju trećerazredne mozgove... Mitovi se ruše, što oni veliki, recimo o tome da smo "nebeski" narod što samo po sebi ne znači apsolutno ništa, preko onog da je će Kosovo uvek biti srpsko ma šta nam to neprijateljska realnost nametala, pa do onih malih, ličnih. Moj mali, lični mit je bio taj da sam Emira Kusturicu na neki način uvek posmatrao kao neku vrstu intelektualca, uspešnog režisera, sve u svemu, nekoga ko nešto vredi. Samo njegovo prisustvo na najbesmislenijem skupu ikad u Srbiji, gde su Koštunjavi i Grobar najbolji drugari, i gde prvi sa teškom mukom, neuvežban, čita teške reči sa papira, a drugi već kao pravi ideološki vođa uspešno još više fekalizira stvarnosti trećerazrednih mozgova, kod mene mu ne daje dobru poziciju u kvalifikacijama za nekog ko je iole bitan, ali onda je mi je čovek potpuno razbio sve iluzije. U istu rečenicu, u isti kontekst, jednog do drugog uspeo da strpa Zorana Đinđića i Slobodana Miloševića. A bilo je to u kontekstu pritiska koji na nas vrše naši neprijatelji, pa eto jadni mi šta sve doživesmo, da izručimo predsednika i da nam ubiju premijera. Naši neprijatelji su krivi, a mi smo, eto, bezgrešni, nebeski, nepobedivi, dostojanstveni, suvereni, solidarni, demokratični, jedinstveni, jednom rečju nadasve dobri.

Aj kad sam već tu, da se osvrnem malo i praksi: danas kod mene u firmi preko 100 udaljenih lokacija od 7h do 11h ujutru nije moglo preko ISDN-a da se nakači na centralnu lokaciju. Dajem veliku šansu da se radi i političkoj direktivi da se onesposobe linije, da bi se rukovodstvima po firmama pomoglo da u odsudnom trenutku donesu pravu odluku i pošalju ljude kući. Napominjem da se takva vrsta kvara na vezama u mojoj praksi upravo danas po prvi put, jelte, pojavila. Meni tu nešto mnogo smrdi. Toliko ja verujem u aktuelnu vlast, da mislim da je i tako nešto moguće.

Odoh sad da bacim peglu od skupa, od Kosova, od Velje goveda ("hajte molim vas, pa nećemo valjda huliganima da nazivamo one koji lome prozore"), od svega, od Srbije. Još uvek tragično jadne.

Hajde da napravim malu analizu biračkog tela, posle ovih jadnih izbora:

- Grobar - patološki inat prema ostatku zemljine kugle izuzev majke Rusije, jednog zadrtog biračkog tela
- Tadić - dosta nas bi glasalo za Čedu da Tadić nije jači - masovna pojava, bar 20% glasova. Link postavljen samo zbog drugog kruga izbora. Birajmo manje zlo.
- Velja Govedo - mi smo goveda i prija nam da vidimo još jedno govedo da je na vlasti
- Mrkonjić SPS- mi smo se rešili još 1987 za koga ćemo da glasamo, taman pocrkali
- Čeda - biračko telo kome je najjasniji položaj Srbije u svetu, danas. Ubrojte tu i mene. Link postavljen u edukativne svrhe.

- postoji i klasa totalno neobaveštenih i povodljivih, pri čemu se takvi najčešće odlučuju za grobara.

Mislim da Toma ima velike šanse za pobedu, a kada se to desi, bolje je da pakujemo kofere. OK, dobar Tomin rezultat smo i očekivali, ali ono što je mene zaista zaprepastilo je da su govedo i SPS-ovac ispali jači od Čede. Užas, užas, užas. Narod je stoka.

Ako ništa drugo, nema više krađe glasova. Bar niko ne trubi o tome - možemo da kažemo da je to napredak, ali premali.

U duhu dobrog filesharinga, pokretnut je Torrentech netlabel, label koji se bavi isključivo elektronskom muzikom, i to u najširem smislu reči. Ovo je poziv da poslušate prvo izdanje, koji je potpisao duo Customer iz S.A.D. i da, ukoliko nemate ništa protiv da se Vaše delo besplatno distribuira, priložite svoj rad na temu elektronske muzike.

U zadnje vreme se vodi sveobuhvatna kampanja protiv Miškovićevog monopola, a uzgred budi rečeno, mnogi drugi monopoli se ne primećuju. Sve je to OK, i ja sam protiv monopola, ali sve mi to liči na skretanje pažnje sa glavnog problema: MONOPOL JE SAMO POSLEDICA KORUPCIJE.

Emisija Oralno Doba

uloge:
Milan Gutović
Velimir Ilić

Traži se snimak, nagrada sledi! Beše to večeras na Fox-u.

Teško je to izračunati, a sada ćete videti i zašto...

Internet u Sloveniji košta 14 eura mesečno za 10 Mbit DL / 10 Mbit UL.
Internet u Srbiji košta oko 20 eura mesečno za 1 Mbit DL / 128 Kbit UL.

Dakle Internet je u Sloveniji jefiniji oko 14x. A gde je standard? Ako uključimo i taj faktor, cifra je poražavajuća: verovatno oko 60x. A gde je upload brzina? Neću ni da računam. Povrh svega, u Srbiji na gajbi ne bi ni mogli da imate toliko brz Internet kao fizičko lice, verovatno samo kao pravno i to bi po mojoj slobodnoj proceni koštalo najmanje 1000 eura mesečno.

Utešimo se, ima i gore... Bangladeš, Sudan, Sijera Leone, Etiopija, Severna Koreja... Još malo pa smo u toj ekipi.

Jutros čitam naslove novina na trafici. I imam šta da vidim. Sve vrvi od nacionalizma i šovinizma. Najnoviji današnji PRESS, na naslovnoj strani: "Pamtimo k'o kokoške. Bruka. U Hrvatskoj ove godine letuje 100% više Srba nego prošle".

Ja bih te novine zatvorio, urednika uhapsio i optužio za raspirivanje među-nacionalne mržnje, osudio i zatvorio ga bar na 10 godina.

Au. Mnogo jak dokumentarac. Prvi deo - istina o religiji, drugi deo - istina o 9/11, treći deo - istina o finansijama i ljudima iz senke... bar deluje da je tako, jer je argumentacija prilično ubedljiva. Topla preporuka: http://zeitgeistmovie.com/

Slušajte ovu prosečnu srpsku priču:

Marija i ja gledamo ovih dana stanove, kao hoćemo da pazarimo neki.... I tako ti mi odemo u blok 44 da vidimo neku gajbu. OK, ulazimo unutra.... U dnevnoj sobi zatičemo veliki portet Svetlane Ražnatović - Cece, oko 60x40 cm .... E sada... ok... zgrozio sam se, ali rekoh sebi... dobro... mentalni ćorsokak, ni prvi ni poslednji. ALI...

Gledam ja klimu u stanu i pitam supruga, jel ostavljate klimu... on meni tuc-muc pa kao ajde da se dogovorimo.... Štekara, na 75000 evra koliko je zamislio, a cena po kvadratu 1600 nenormalnih evra, ušteko se za pišljivu klimu od 150 evra. Nije bitno. To je bila samo uvertira u izjavu njegove supruge: "Jao sve ćemo da ti ostavimo, al Cecin portret nikako!". Ostao sam matiran u momentu. Nisam mogao od šoka da se priberem, pa sam odgovorio nešto prilično nemaštovito: "Što se nje tiče, uopšte me ne interesuje, možeš odmah da je nosiš" ... a trebao sam možda da licitiram... da kažem nešto tipa: "Jaooooo, Ceeeeecaaaa, kakva caaarica, ajde damo ti 2K evra kvadrat, samo da ostaviš tu kraljicu srpskog podzemlja".

A sada ozbiljno.... Da li su ljudi uopšte svesni kakva je ona figura i ko im je idol?

Naravno, u stanu sve vrvi od patološkog srbovanja. Ikone svetaca na sve strane, nisam brojao, al minimum 15. Desktop na windowsu u rezoluciji 800x600, a treba bar 1024... sve vam je jasno, čoveka u desktop pogledaj i biće ti jasno kakav je.

P.S. u slučaju da ovo pročitaj vlasnici inkriminisanih kvadrata u bloku 44, poručujem im: uključite mozak, valjda ga imate.

Sreda, drugi dan prvomajskih praznika 2007-me, vozeci bajk prolazim pored zemunske policiske stanice. Jos izdaleka cujem matoro brundanje nekog motora: predamnom sa paringa policije izlazi u rikverc jedan krs od zastavinog keca, ali bas onako raspadnut. Isavsi u rikverc jer drugacije nije mogao, popreci se na sred ulice da bi ubacio u prvu, ali jadniku za volanom to nikako nije polazilo sa rukom. Jedva ga nekako zaobidjoh spreda i udjoh u ulicu ka keju kojom se i on namerio...

Nisam odoleo: stadoh da vidim kuda je krenuo onaj mladunac za volanom sa takvim krsom. Posle jedno dvadesetak metara, stade pored neke dvojice u civilu, od kojih je jedan drzao u rucio gajbu sa praznim flasama od piva. Otvori doticni zadnja vrata i smesti gajbu na zadnje sediste, a kec nastavi dalje...

Valda doruckuju uz pivo, ili je to mozda proslava prvomajskih praznika, uglavnom po pivo ne idu novim pezoima, imaju za to stare keceve... Zamimljivo da im je samousluga na 30 metara od tog parkinga, a da ipak idu ko zna gde po pivo kolima; mozda je u pitanju marka piva, ne znam, nema bas svakog u Miskovicevim samouslugama...

...da jedna tako prozaicna forma kao sto je licni dnevnik dozivi svoju tako uspesnu reinkarnaciju na netu

I ako je to tako lepo i krasno - zasto toga odmah nije bilo od pocetka neta, nego se pojavilo tek od skora?

Ima u tome odnosa "1:vise", njih vise citaju jednoga koji (kao) ima sta da pametno da kaze (bar tako misle oni koji ga citaju, jer ga zato (valda?) citaju). Stos je izGelad u tome da ti "vise" vole da su u toj ustvari podcinjenoj ulozi, da im neko drugi pametuje sta i kao ustvari treba da misle o kojekavim ludostima koje popadaju na pamet onoga na strani "1".

Sama rec dnevnik implicira nekakvu obavezu dnevnog pisanja, sto moze biti vrlo opterecujuce ako nema sta da se kaze bas svaki dan i ako nije uhodana navika pa se mrsi kojesta samo tek da se nesto zvrlja. Zato valda blog - sreca! - i nema tu obavezu svakodnevnog kojekakvog slovkanja recima, vec je smene-pa-na-ustap pisanije koje samo zbog toga ima pretenziju da je nesto posebno i pametno.

Ali - zaista! - zasto se blog nije javio odmah po nastanku neta kao sto je slucaj sa recimo mejlom, nego eto tek posle toliko godina? Da li je ponestalo interesantnih sredstava komunikacije ili je ona stasala do te mere da joj treba taj "1:vise" odnos? Mejl je "1:1", instant-mesingeri su "vise:vise"...


Eto, i ovo je jedan primer toga o cemu vam gore pisem: kojestarija...

Donji citat je skinut sa jednog foruma: @**pandur** je zaista neki buduci policajac sa Policiske Akademije (tako se bar predstavio), koji pokusava da ulepsa sliku o nasoj/ljubljenoj policiji... odgovara mu na to donjim korisnik @roli

*

@**pandur**... ako sam rekao zasjeda onda je to zasjeda i nema tu mudrolije. Drugo je kad stoje pored puta i zaustavljaju vozila i kontrolisu dokumenta. Mada realno receno meni se licno SVE TO ZGADILO vec. Ako na 150 km naidjem na 2 zasjede i 3 kontrole IRITIRA me strahovito to, posebno sto sam napomenuo da skoro 20 godina se vozim po zapadnoj Evropi i NIKAD jos nisam vidio saobracajca da stoji pored puta... ni u jednoj drzavi. Ako sakriju auto iza zbuna, a on izviruje sa radarom... sta je to??? Ako sakrije takodjer CIVILNO auto i kroz prozor izbaci radar..... sta je to???? Stari ... to je klasicna zasjeda i toga sam se nagledao po kojekavim lokacijama po Bosni prije desetak godina.

Kazes da kod nas ima manje policije nego na zapadu... ajde neka bude tako mada sumnjam, ali je poenta sto se ta tamo policija NE VIDI nigdje i ne iritira ljude nego radi svoj posao, a to je da bude NA USLUZI gradjanima i da se taj gradjanin osjeca SIGURNO, a ja kad krenem na put se u startu osjecam NESIGURNO posto mi u podsvjesti vec stoji da ce me na putu MALTRETIRATI.... ne lopovi i ne znam ko drugi... vec ljudi koje MI NASIM parama placamo da NAMA budu na usluzi!!

Napomenuo sam da ja licno volim da vidim Svapskog policajca i moja licna komunikacija sa njim je kao i sa bilo kojim drugim covjekom jer tacno znam za sto je postavljen tu, a ne treba da napominjem kakav je opsti stav nas Srba prema Svabama.... mi smo kod njih isli autobusima da radimo, a oni su dolazili ovamo u dva navrata tenkovima i nedavno "tornadima". Tako da debelo grijesis oko toga.... slazem se da svaka opstina i svaki nacelnik opstinski posalju svoju ekipu da "rade" uz put... tj da pune budzet. I najveca glupost je sto oni moraju da opravdaju brojem prijava radni dan. Znaci njega neko u startu tjera da me za*ebava ni krivog ni duznog. To je opsti trend u drustvu... ne samo policija vec i BILO KOJA DRUGA drzavna sluzba, kojekakve inspekcije, poreznici, carina su postavljeni ... ne da mi pomognu da budem uspjesan i da doprinesem svojim radom drzavi koju sam u ovom momentu odabrao da zivim u njoj, vec su postavljeni da kojekakvim skrnavim zakonima koje svako na svoj nacin tumaci pune drzavni budzet. A tim budzetom ne upravlja kolo srpskih sestara ili udruzenje pionira.

Ja sam LICNO bio pobjegao od drzavnog reketiranja, osjecao sam se strahovito sputanim da radim i stvorim nesto.... vratio sam se jer je prevagnulo to da zivim sa MOJIM NARODOM i sad po drugi put bih trebao da registrujem firmu i da svojim radom pomognem prvenstveno sebi, a i drustvu u kojem zivim. Medjutim kad se sjetim svih tih tipova koji koriste drzavni aparat koji im stoji iza ledja da bi oni mogli da tumace zakone kako njima odgovara i da me ucjenjuju i za*ebavaju i da ti kojekakvi sluzbenici "od svog rada i plate" prave kuce i ljetuju po Grckoj.... izgubim volju u momentu. Pogotovo sto znam da su u svakom pogledu daleko ispod mene, a o kategorijama koje se zovu POSTENJE i OBRAZ ne vrijedi ni razmisljati. Tako da ja jos uvijek zivim ni tamo ni ovamo... srce mi je u svim ovim srpskim zemljama.... tjelo uglavnom po zapadu i ovdje, ali ne podnosim niciju ruku zavucenu .... previse u moj dzep. Pogotovo ako je zavucena za moje i neko tudje "opste" dobro, a lakse mi je bilo napraviti drzavljanstvo bilo koje EU drzave od drzavljanstva zemlje cijem narodu pripadam i koju volim. Mada se ja licno i ne osjecam nesto voljen ovdje... naprotiv.... ali ipak to nije moj problem.

Tako da @**pandur** malo sam se udaljio od teme, ali sve je to po istom sablonu, sve, ama bas sve. I ja sam mogao nekom da mazem oci i da palamudim kojesta i da unistavam firme da bih ih jeftinije kupio i jos mnogo toga, ali sam vaspitan malo drugacije ..... i jos uvijek mi je stalo do kategorije koja se zove "KARAKTER". Meni je bar savjest cista!!


Pozdrav!!!
/mrdja

Lepo je dok se kritikuje bilo sta a najsladje drzava, nekako se uvek cini da smo pametniji od tekuceg sto postoji, a to godi sueti. Bilo bi ustvari fer da iza svake kritike damo po nama bolje resenje za ono sto kritikujemo.

Moja osnovna zamerka demokratskom sistemu zasnovanom na biranju narodnih poslanika je temeljne prirode: ako svi imamo podjednaki uticaj na njihov izbor, onda je to - vladavina proseka, a ne boljih od proseka kako bi valda bilo pametnije. Ako neki sistem treba sto bolje da funkcionise i napreduje, valda njime treba da vladaju njegovi bolji clanovi a ne oni prosecni. Sustinsko pitanje je da li neki recmo profesor bilo cega i sa druge strane "komunalni higijenicar", mogu ISTO da sagledaju sta je bolje za drustvo u sledecih 4-5 godina. Naravno da ne mogu ISTO... Zasto onda njihov glas ISTO vredi u glasackoj kutiji?

Predlog: da svako u startu dobije recimo 3 glasa (AKO do osamneste godine nema kriminalni dosije), a da se taj broj tokom vremena menja, bilo smanjuje bilo uvecava. Ako se za neku godinu pokaze da je to neki kriminalac ili covek sklon saobracajnim prekrsajima, umanjuje mu se njegova "glasacka tezina", a ako je bas teski kriminalac, ako je nekoga ubio, neka mu se broj glasova svede trajno na nulu. I obrnuto: ako se tokom vremena pokaze da je to vredan i koristan clan drustva, neka mu se "glasacka tezina" povecava do recimo 10, ili mozda jos i vise. I zar je svejedno koliko godina ima birac, 20 ili 50? Gde je tu onaj cenjeni faktor koga zovu iskustvo? A onda mozemo da rezonujemo: sto je zbir odstupanja u svaku +/- stranu od startne "glasacke tezine" =3 veci od stvarnog broja glasaca, to tim sistemom vladaju pametniji jer smo glasacku populaciju jednostavno vrednovali.

Mogla bi se smisliti naravno gomila kriterijuma koja bi uticala na "glasacku tezinu". Zar nije logicno recimo da se zainteresovanost za zajednicu meri urednoscu izlaska na izbore i urednoscu placanja poreza? Zar nije logicno da skolska sprema utice takodje na isto? Jeste, sve je to logicno, ali kao da se nema hrabrosti za logiku. Ako je normalno da nam plate nisu iste, zasto onda ne bi bilo normalno da je i nasa "glasacka tezina" razlicita?

Sledeca zamerka - javnost glasanja u skupstini.

Zapitajte se cemu ona u sustini sluzi, to da se uvek ZNA kako ko glasa? Budimo iskreni i recimo istinu: SAMO da bi se kontrolisalo kako poslanici glasaju. Ako je to tako, ako poslanici, pripadnici svojih partija, MORAJU da glasaju kako im nalaze partiski stav - cemu onda toliko poslanika kada je u tom slucaju dovoljan samo jedan koji neka vredi onoliko glasova koliko je stranka osvojila u parlamentu, jer ionako ona kao "diskusija" u skupstini ne ubedjuje nikoga. Ali ne, ne radi se tako nego ili glas poslanika pripada stranci (cuvene blako ostavke), sto od poslanika pravi bukvalni automat za glasanje, ili glas pripada poslaniku, sto od njega pravi robu na trzistu. Uglavnom, u OBA se slucaja gubi smisao narodnog predstavnika koji bi trebalo, po izvornoj ideji, da glasa onako kako bi glasali oni koji su ga izabrali. Termin poslanik vodi porekolo od glagola "poslati" drugoga umesto sebe, zar ne...

Ceo taj gordijev cvor oko vlasnistva nad mandatima narodnih poslanika se moze veoma elegantno resiti: neka se uvek glasa tajno pa ce onda biti svejedno ko je ciji poslanik, jer - nestace kontrole! Ajde da vidim onda nekoga ko ce da podmiti poslanika u glasanju i da bude siguran da je ovaj glasao za naruceno. Ali ne, sigurnije je naravno da partije kontrolisu svoje pulene. I onda - zar to nije ismevanje cele ideje: narod bira svoje kao poslanike a vladavina je ustvari u rukama sefova pojedinih partija! Smejurija... a ustvari je sve smisljeno kao neko pozoriste za naivne budale: predstavljamo se kao demokratija (demos - narod, kratija - vladavina) a ustvari vladaju pojedinci ciji je jedini problem svaka cetvrta izborna godina - a ako jos dignemo haubu, vidimo da i tim pojedincima vladaju oni koji ih placaju... psssstt, da ne cuje niko - tajkuni! (to su oni jadnici sto nikad neznaju koliko imaju, samo znaju da imaju vise nego sto im treba) Rezulatat je sledeci: mi se kao igramo demokratije, a ustvari malo i znamo ko nama vlada: pravi vladari su reditelji iza scene a politicari glumci na sceni u politickoj parodiji koja cini nas zivot...

Toliko... zar nije dovoljno da sistem na valja? ... sasvim!

Vozite se kolima ili busom ili bajsom, ili samo setate ulicom, svejedno, a ono se na vas, sa hiljadu mesta smese vesela mlada lica krcata optimizmom nebitnog razloga: bitno je samo da u svest ulazi ime brenda i prijatno (o)secanje u paru sa njim. Reklamiraju se i prodaju vise snovi nego sam proizvod, kupuje se kojesta zbog sna o lepom a ne zbog samog njega, predmeta i razloga kupovine. Svi polako postajemo omamljeni i osamuceni lepotom beskrajnog sna o lepoti lepog. Evo ga tu je, odmah iza coska, samo treba uzeti ludo povoljan kredit od pola evra na sat... sta je pola evra, nista, dve kifle samo - a koliko ce to dugo da traje, ma sta je tebi, o tome cemo sutra, zivi zivot danas, ovog trenutka...

Vise nije bitan sadrzaj i ono unutra, vazno je samo spolja, a spolja je lepo samo kada je mlado i nasmejano. A gde je nestalo onog iznutra, stvarnog sadrzaja i stvarnih vrednosti? I ko je kriv za tu cudnu situaciju? Zasto su filmski hitovi postali sarene ulickane bajke bez smislenog sadrzaja, zasto su tema serija na TV-eu samo ubistva i pare? Zasto sve pocinje da lici jedno na drugo, samo drukcije upakovano?

Ko je svemu tome kriv?

Kriv su racunari i Interent...

Dokaz.

Recimo projektovanje bilo cega, nekakve elektronike ili nekakve zgrade, ta kategorija. Ranije, kade se radilo "na olovku", veoma se cenilo znanje projektanta izrazeno teorijom i praksom - a sada? Sada je dovoljno imati dobar program i znati samo uneti pocetne uslove, a sve ostalo ce tacno i u trenu biti sracunato, hiljadu puta brze i garant bez i jedne greske. Ne treba vam vise cak ni revizor projekta, treba vam samo mladi narastaj uzgajan uz zracenje monitora. Stace vam matoro uobrazeno zakeralo koje pravi greske i ide na bolovanja - i treba mu mesec godina da spakuje nesto u neki ko zna kakav projekat...

Ili recimo sta treba novinaru da se informise o najnovijim vestima? Internet naravno, par dobrih linkova i on vec za pet minuta zna ono zasta su mu ranije bili potrebni sati sedenja po kafanama ili (nedaj boze) terenskog rada i dani telefoniranja gajtan-slusalicom.

Mislim da primera vise i ne treba, da ste shvati u cemu je stvar...

Ostaje jos samo potreba za veoma malim brojem vrhunskih strucnjaka koji ce da izmisljaju te lagodne novotarije, ali se njihov broj gubi iza margine statisticke greske, dakle kao da ih i nema, sveca vam je potrebna da bi ih nasli...


Zato samo cekam dan, kada ce ostati jedino marketing bez svog sadrzaja, bez skroz ikakvog smisla... ili ce ga ipak ustvari biti, jer cemo mi sami postati njegova tema: budimo mladi i nasmejani nebitno zasto, zivot je lepsi kad je lep, ko jos brine za sutra i istinu, istina je davno nestala, a sutra - je sutra...

Ziveli idioti!

Primećujem da se u Beogradu konstantno asfaltiraju jedne iste ulice, a pogotovo one oko bitnijih državnih institucija. Skida se asfalt koji nema rupe. Stvari su očigledno nenormalne, pa bih hteo da priupitam o čemu se tu radi? Koja je to mafija i ko određuje šta će se asfaltirati a šta ne? Da li je sve to samo posledica mrzovolje putara da zalaze u uske uličice gde ima parkiranih automobila ili je u pitanju neko veće otimanje i nenamensko trošenje para? Stvarno me interesuje... Ovo jednom mora da prestane.

Bekapovanje baze u SQL skriptove sa third party programčićima i skripčićima može da stvori dosta glavobolje pri restore operaciji... Uglavnom se javljaju problemi oko nekompatibilnosti skripta sa verzijom baze podataka, karakter setovima, a mogu se desiti greške u oko uvoženja binarnih podataka. Dakle zaboravite moj prethodni post na ovu temu...

Postoji mnogo bolja varijanta, a to je backup samih fajlova koji čine bazu podataka, i to sve samo u jednoj liniji crontab-a. Mysqlhotcopy je uslužni Perl skript koji prvo zaključa pristup tabelama u bazi, i onda iskopira sve podatke na željeno mesto i standardno se isporučuje uz MySQL. U kombinaciji sa shell skriptom mysqlhotcopy.sh koji pomaže pri brisanju starih backupa i kompresiji, i uuencode i mail komandama, baze se uz minimalno opterećenje servera i prekid u radu mogu smestiti u vaš Inbox. Važna napomena je da mysqlhotcopy funkcioniše samo sa MyISAM tabelama. I na kraju, elegantna crontab linija koja svako jutro u 5 i 7 isporučuje svežu kopiju baze na email:

7 5 * * * /usr/local/bin/mysqlhotcopy_xbt.sh && uuencode /var/backups/database.1.tar.gz database.uue | mail -s "database backup" someone@somewhere.com

Sve mi se nekako čini da je za slične akcije u Windowsu potrebno mnogo više komplikacije :)

Upalim ja tako televizor pred spavanje, slučajno po defaultu dobijem Pink i u krupnom kadru vidim personu iz naslova. Rekoh sebi, uh, evo još jedne zabave za narod, političkog talk-showa, orgijanja nacionalista na, nažalost, još uvek jednoj od gledanijih televizija. Kad, sledeći kadar Sonja Biserko, široko omražena aktivistkinja i anti-srpkinja i još jedan lik, ne znam kako se tačno zove, ali je poznata faca, udaraju kontru naci-manijaku. Pomislih potom, vidi vidi razum brojčano nadvladao glupost, čak i u studiu TV Pink.

Ne pišem ovaj post da bih još jednom ukazao na ispraznost paranoidne ideologije B.C., takvih i njemu sličnih je uvek bilo i biće, ono što je mene pogodilo je jedan momenat koji je ja mislim ključan za sve što nam se desilo i što nam se dešava:

Dakle B.C. kaže nešto kao "ne možeš od kurve da očekuješ da bude dobra žena kada je oženiš" aludirajući pritom na Evropsku Uniju, što je pobralo ovacije, osmehe i aplauz publike u poznom pubertetu, ne shvatajući da je u njihovoj reakciji sama srž problema. Zašto? Pa zato što se radi o opasnoj banalizaciji, metaforizaciji i poetizaciji odnosa između država koji su mnogo kompleksniji od odnosa jedne kurve prema životu. Pomenute stilske figure i parole se obilno koriste u političkom životu Srbije, a u stvari su samo mentalna-onanija onoga koji ih izgovara, njegova nemogućnost da stvari sagleda šire, a vrlo moguće i pretenciozna kupovina prosečnog građanina koji politiku, državu i svoj život vidi kao jednu veliku estradu.

To je naš problem... Ne u pogrešnim glasnogovornicima, već u ekipi koja to konzumira i podržava. Ta ekipa ugrožava egzistenciju mnogih, pa i sebe.

I na kraju, uporedan prikaz dobra i zla na adresi http://youtube.com/watch?v=Q5JsFGb1i2w

vrlo bi preporucio jedan sajt:

http://www.katalaksija.com/

zasto?

zato sto ima mnogo pametnih tekstova od pametnih autora; 2x pametno na istom mestu nije danas lako naci...

...a pogotovo preporucujem tekst na adresi:

http://www.katalaksija.com/template.php?lang=sr&dbtopic_id=1&dbarticle_id=384

kao primer dokle moze otici bankarsko kreditiranje kada nanjusi zrtvu - siromastvo...

Dakle hteo bih javno da se zgrozim nad masovnom pojavom bilborda koji reklamira list "Pravda", a na kome ujedno možete videti imena najvećeg ološa ovog naroda, ljudi nesvesnih velike slike i ponosnih ninašta.

Ne vredi trošiti reči na ovaj otpad, a pogledajte ovu temu na jednom domaćem "patriotskom" forumu, pa će vam biti jasno kakvo čitalište niskog profila svesti podržava ovakve gluposti.

BLJAK!

Ja se nadam da mi moji verni čitaoci neće zameriti što sam okasnio 2-3 dana, ali znate kako... nije mala stvar dobiti sina, posle toga čovek definitivno da težak udarac nekoj kolotečini, zameni se dan za noć... i provede se dobro... Sreća je to sve jedna velika, a ove dve fotke govore dovoljno... :) Živeli!!

.


Ako potomstvu, jednoga dana nebitno kada, al’ sto pre to bolje,
ne priznamo da je bolje od nas samih,
onda nismo napravi nikakav zivotni posao.

Ja sam vec odavno poceo da priznajem, na parce doduse, i mislim da sam napravio bas dobar posao... :)


.

Odlični, besplatni, i jednom rečju najbolji email servis danas - Gmail može poslužiti ne samo za dopisivanje, već i kao on-line storage na koji možete automatski bekapovati svoje baze podataka. Backup skriptovi za različite varijante baza su različiti, ali evo jednog PHP/MySQL primera:

Potreban Vam je samo PHP skript backupDB.php, funkcionalni Gmail nalog i malo dobre volje oko konfigurisanja. Uključite gzip kompresiju exportovanog SQL skripta, napravite mail rule na Gmailu da backupi idu pravo u arhivu, namestite cron job koji poziva skriptu i više nikada nemojte brinuti o bekapu baze podataka Vaših sajtova.

Ukoliko smatrate da backup na email nalog nije dovoljno sigurna stvar, jedna linija u PHPu je dovoljna da se fajl koji generise backupDB.php pošalje na FTP server:

copy($backupabsolutepath.$fullbackupfilename, "ftp://user:pass@xxx.xxx.xxx:port/$fullbackupfilename");

Naravno, linija funkcioniše samo ukoliko vam je uključen fopen ftp wrapper, a ako nije, možete koristiti PHPove FTP funkcije... A ako nema instaliranih funkcija, onda se bacite na stari dobri fsockopen. :) Ako su Vam zabranjene odlazeće konekcije sa web servera gde hostujete .php skript, onda pomoći nema - backup možete izvesti samo u lokalni fajl.

Pogledajte Torrentech online store, deo projekta Torrentech. Majce, duksevi, kačketi, šolje, medvedići, prvesci, nalepnice... Zaista brz i lak način da robu brendirate svojim logom.

Posle duže pauze, a bio sam prilično zauzet na poslovnom planu, reših da napišem jednu poruku uoči izbora za parlament Srbije... Prosto ne znam odakle da krenem, ali krenuću odavde: glasam za LDP i želim da drugi ovde prisutni shvate da je to jedina partija danas koja nastupa sa realnih pozicija. Svi ostali su magla.

Nikad do sada nisam bio odlučniji u svom političkom ubeđenju. A sada ću uskoro dati sliku Srbije onako kako je ja vidim.

1) Srbijom vlada hibrid po imenu vlast_i_mafija, koji je svoju ekonomsku moć sagradio na pljački i opštem propadanju nacije koja je sprovedena 90ih godina. Lek za veliki deo takvih problema je pristupanje Evropskoj Uniji, jer bi učlanjivanjem morali da se reše imovinski odnosi, odnosno, vrati opljačkano i zadre u mnoga pitanja koja aktuelna vlast uporno trpa pod tepih. Jedna od akcija tog anti-evropskog lobija je i nesaradnja sa Haškim tribunalom, kao najvažniji faktor.

2) Kosovo više nije deo Srbije. Izgubljeno je pogrešnom politikom, ali moram reći da su na takav ishod u mnogome uticali inostrani lobiji. To je realnost koju ako prihvatimo što pre - tim pre će nam biti bolje: najhumanije za onaj ostatak Srba dole bi bilo da im država obezbedi smeštaj u matici, a ne da ih koristi kao živu masu kojom hrani svoje nacionalističke porive i kupuje KREZUBO biračko telo u Srbiji. Uostalom, da li će meni neko, ovako neukom, da objasni kako se to uspešno vlada teritorijom na kojoj živi 95% Albanaca koji svi do jednog žele nezavisnu državu. Da li tako što se u albanskoj firmi postavi srpski direktor i tek-tako plaća porez Beogradu? Ljudi, pa to su nerealne stvari! Ono što bi Srbija možda mogla da izvuče iz Kosova je teritorijalna podela, i prava je šteta da to nije bila strategija od 99-e pa na ovamo. Srbija bi možda dobila 10-15% teritorije, a ovako neće ništa. Živi bili pa videli. Kosovo će biti presedan u međunarodnom pravu gde se nepovredivost granica smatra za osnovni princip, ali moram reći da se i sa tim principom ne slažem. Moraju da postoje jasno definisani uslovi pod kojim granice mogu da se menjaju - a sve to u cilju sprečavanja ratova.

Srbi, nemojmo biti obična marva, okrenimo se stvarnim vrednostima. Zaobiđimo nacionalizam, šovinizam i lopovluk... I biće nam bolje. Možda. ;) ... Ne, ovde neće nikad biti bolje - izgubljen slučaj.

pRVI oPSTINSKI sUD u Beogradu, uobicajena anketa na http://www.prvisud.com/


DOSADASNJI REZULTATI

Da li verujete u nezavisno sudstvo

20.3% Da

79.7% Ne

glasalo ( 962 )


Sto se neko sa ovim ne "pohvali" u predizbornoj kampanji?
Anketa je na njihovom rodjenom sajtu, naravno...

Kume, jesil' oran za akciju danaske? ;)

Danas je bozic. Prvo idem u crkvu.

Crkvenjaku komunisticki ;),
jel' primaju tamo i sa bajsom, mislim prekoreda Nexus-e?

Javicu ti kad krenem.

...i sto pises malim slovom taj vazan praznik?

Stenice jedna

primeri:

1 - Kupim drugaru na poklon onu punjivu baterisku lampu, sto se puni onim bezobraznim muskim pokretima, u "kineskoj radnji" naravno, na drugim mestima je i nema... "100 dinaLa" naLavno je cena, pLobam, svetli, mrda se "ono" unutra... Dodjem kuci i uporedim je sa onom mojom istom takvom, al' kupljenom medju prvima pre koju godinu, vidim razlikuju se (naravno). Rezultat detaljnijeg poredjenja je bio drastican: novo-kupljena bat.lampa nije u sebi imala ni zrnce elektronike sem prazne kao stampane plocice, kalem kroz koji treba da se indukuje struja je samo sa jednim slojem najtanje moguce zice, tek da ga ima, a jedan kraj kalema/zice stoji tek onako bez veze nisacim vezan - jer i nema sa cim da ima "vezu", jer nema elektronike, a onaj kliker-burence sto seta gore dole uopste ne privlaci eksere, dakle nije ni magnet, a MORAO bi biti... Bat.lampa inace sasvim lepo radi sa one dve litijumske velike "dugmetare", ali cemu punjive baterije - kad' nema sta da ih puni...? ;( ... Da, radice koji mesec, mozda i celu godinu dok ima soka u njima, a posle ce da zgasne - il' da ponovo ozivi sa novokupljenim dugmetarama: 2x50 din = cena cele bat.lampe sa sve te dve litijumske dugmetare pride... racunica za ludake...

Jel' da idem nazad kod kineza koji me je prevario i reklamiram robu? Za 100 "dinaLa"...? Kolika je cena mojih mozda i sat vremena koje bi bacio u vetara za malo zadovoljstvo kada zbunim lopov-prodavca? Neznam, razmislicu, u pitanju su i principi, ne samo cena vremena...


2 - Kupim kumu za slavu, naravno Svetog Nikolu, dve flase belog i crnog vina iz Sremskih Karlovaca, pise na obe "Patrijarsko ...", taman za poklon od supruge mi i mene po jedna, jer moj kum me je cak i vodio pre u podrum gde je to vino toceno, u sred crkve u Sremskim Karlovcima! Ali, nesretnim slucajem su u jednu Maxi kesu stavljene te obe flase + jos jedna od litar sa rumom... I sta bi? Pa nista, kada sam iznosio kese iz kola, jedna se sama od sebe rasparala po dnu, taman toliko da mi se na beton ispred kuce razbije onaj rum i jedna flasa vina... ... popizdeh!!! :((((((( ... Nije mala steta, 530 din obe flase + gubljenje vremena na opet nazad po isto + benzin... Ali moram, kumu je slava, 'de da odem sa jednom flasom k'o da sam sakat u novcarku... Odem ja, kupim porazbijano, i trazim da mi flase stave u dve kese; nema problema, flase stavljene, ali ipak pogledam ja kakve su one... i vidim da je jedna normalna tj. sa celim dnom, a da je druga lose na dnu "zavarena", da bi se rasparala i sa litar mleka a kamoli ne za 2 litra vina + teska staklena ambalaza... Pada mi mrak na oci od saznanja zasto su one dve ispale iz kese - jer je kasa bila falicna (sad' znam pouzdano, poredio sam kese naknadno kad sam dosao kuci)... Odem do blagajni i kazem tamo nekom njihovom sefcicu - Kese su vam sve pocepane... Odgovor je bio: "Znamo, sve su takve..." i sleze ramenima sa tuzno-namestenim izrazom na licu... !!!!! ... Ja ne mogu da verujem sta cujem...... Ej, bre, to je Maxi diskont, svaka opstina u Srbiji ima jedan makar, ko ce ako ne oni da budu an visini...

Da, da postoji i sveska zalbi (i pohvala?), al' tolika budala ipak nisam: ona je tu samo da redukuje udar nezadovoljnih musterija na prihvatljivu meru, da ne dolaze bas svi da se zale i jebu majku sitnim sefcicima... Trzisna? Da, naravno, ali - jel' ona bolja ? Neznam, probacu...


3 - Kupim dve flase crnog vina "Vranac", Kutinska vinarija, FITNES QUALITY, prednja etiketa sasvim korektan dizajn, cak onako providan skroz noviji, citam (al' tek kod kuce posle razocarenja) na zadnjoj opet providnoj etiketi: "VRANAC kutinski" 11,5 % ... 0,75 L ... ali za ostala slova vec moram da uzmem lupu jer su ista em sitna em tamno zlataste boje da se manje vide, taman zgodno da se ne moze citati u radnji: "Proizvodi i puni Z.Z. Kutinska Vinarija, Kneza Milosa 120, 32250 Paracin"... kakve sad' ima veze Kutina u Hrvatskoj sa Paracinom...? Hm, pa mozda su Kutinci kupili Paracine, sto da ne... Citam dalje odmah ispod OPET slicno a bez ikakvog razloga ponavljannje porekla: "R.J. Kutinska Vinarija Vojvode putnika b.b. 22406 Irig" ... Ko je zaista punio buteljku sa onim vodom razredjenim talogom sa dna bureta, ostaje da kupac saam izabere, a ako je u dilemi, najbolje je da se veze samo za zajednicki najmanji sadrzalac: cuvenu Kutinsku vinariju... 'Ajde da sam kupio jednu bocu pa da kazem da sam naleteo na mucak, da ostale valjaju, nego sam kupio DVE flase i u obe je ISTI podvala-sadrzaj: ispirak sa dna bureta "prekrsten" vodom mozda i dva puta. U casi ostaje talog, vidi se sitan prah, ukus ko isprana krpa iz javnog WC-a, jedva da i lici na vino...

Zasto sam kupio bas to vino? Pa kad' me mrzi da se mnogo udubljujem u etikete, pampure, godine berbe, velicinu broja na flasi, podrumsko poreklo i ostale sitne znake pokraj puta, onda gledam sta se najvise pazari, koja je gomilica flasa najvise ispraznjena - tj. oslanjam se na tudje iskustvo, na prosek desavanja... tj. svi su u ovom slucaju verovatno prevareni kao i ja... ili misle da "to tako treba", Sloba je to vaspitao, nema omaske...

Jel' da idem nazad u Maxi i reklamiram prazne flase? Pa prvo sto ce da me pita je - a sto je prazna? Ako mu kazem istinu da sam ipak uspeo da je popijem jer je prasetina bila masna a tek pauflek - nemam pravo da se zalim, a popio sam je jer druge nisam imao za ona dva dana kada se prangijalo sve u 16 na svakom cosku tj. kada ni jedna jedina radnja nije radila :( ... Ako ga slazem da sam "vino" prosuo, pitace - a otkud ja znam da je to tacno sto vi kazete kad tek tako prosipate boziji nektar - dakle u bilo kojoj varijanti ja nemam corpus delicti ... :(((

Dal' da ipak odem, tek da im malo zagorcam dan, da se malo razgalamim, da budem neprijatan? Ne, nije meni to tesko - toliko mi se nakupilo od tih prevara za praznike da bi mi bas dobro-dosao jedan ocepljeni ventil... A na koga da nadam dreku: na kineza ili Maxi? Zao mi kineza, mozda su jadnog i njega prevarili, on je samo puki tupson-trgovac za tehniku, ali onaj tamo drugi, onaj Maxi - e on je nekakav brend, on MORA da zna sta prodaje... Ma ici cu, al' cu prethodno da nadjem tel. trzisne inspekcije...


4 - Novogodisnje vece na beogradskim ulicama, posle 2 sata setnje svratimo supruga i ja da se ogrejemo u elitni kafic na ulasku u Bezistan, "Biblioteka" se val'da zove. Tek je oko 22h popunjeno taman toliko da se trazi sto izdaleka. Osacujem jedan bas prigodan u cosku, ali me saceka osoran pogled kelnera - Taj sto je rezervisan... Kako rezervisan kad' na njemu nema papirceta, kad je skroz prazan?, pitam. Ovaj smrknuto samo ponavlja - Rezervisan je za devet... Ajde, mislim se, mozda i jeste, nova je godina, nije mi do rasprave onako smrznutom... "Nadji mi onda jedan sto..." kazem, namerno prelazeci na "ti"... Imate gore na spratu, kaze serif-kelner i pokazuje prstom na kruzne stepenice. Penjemo se gore, a tamo dvojica mladunaca u naravno keceljama do zemlje, da se bolje uklope u ambijent od pre rata i ovaj noviji, prevarantski... "Treba mi jedan sto za dvoje...", kazem... "Pusaci ili ne pusaci?", pita ovaj, iako je cela prostorija u jednom komadu, nema nikakvih zidova, a i od dole kulja dimcina na sve strane ne birajuci regione... Gledam ga i ne znam sta da mu kazem; kada glupost padne ispod praga besmisla, onda se vise nema reci, ponestanu... "Pusaci..." kazem, nasta ovaj pokazuje prstom na jedan stisnuti sto u dnu unutrasnje balkon-terase. Idemo tamo, jedva se provlacimo, sedamo i vadimo pusacki pribor - ali jadan se sto klati za neverovati! Uzimam jednu onu debelu Halss bombonu i stavljam je pod nogu od stola. Ne vredi, nije dovoljno debela, treba jos makar pola takve... Mirim se sa sudbinom i narucujem od zustrog kelnera dve tople NES kafe sa mlekom. Posle par minuta stizu doticne sa sve vodom naravno, a naravno da je voda 'ladna-cesmovaca: trebalo mu je naglasiti sa kiselom-vodom izgleda (ali bolje da nisam)... A u casi... u casi vise od pola je pena u onom gore sirokom (!) delu, a ostatak u suzenom (!) dnu je naruceni sadrzaj... ali makar je slamka dugacka dovoljno, nema problema za konzum... Probam... U ustima ukus bele kafe, koja crna NES kafa, nje ima samo u tragovima od prosle godine na nepranoj kasicici!!! Zagledam boju, ono unutra sasvim ide na belo! Pitam suprugu jeli njena takva, kaze tuzno jeste... Uh!!! ... Pocinje da mi skace pritisak, a to je gadno... jer funkcionisem po principu zacepljenog parnog kotla... Dolazi kelner sa racunom: 340 din, kaze !!! ... 170 din jedna fals-nes-kafa sa neizbrisanom casom cesmovace??? Reko - Ovo nije NES kafa, ovo je bela kafa... Gleda on i kao cudi se - Moracu da opomenem one za sankom, kaze... Gledam ga i mislim se - ala ce da se potresu... Medjutim, sve mu to ni malo ne smeta da stane i ceka baksis; dobio je bednih 10 dinara na stajanje i upornost... Nisam hteo da kvarim novu godinu svadjom sa kelnerima, odcutao sam na to njegovo "zalaganje i trud"... nasta je on samo kao dodao - Ja sam kriv sto nisam primetio... Pokusavam da ga malo sledim pogledom, ali me on ne gleda u oci, zurno odlazi... Supruga ipak pije svoju belu kafu, treba joj toplo bilo sta da je, ali ja ne mogu, ostaje puna casa... Odlazimo a kelner se opet izvinjava, opet je to njegova krivica... Cutim da ne planem, nova je godina... i mislim se - Ako je tvoja krivica - sto je ne ti i ne popravis sa dve nove korektne NES kafe?

I, sta da im covek radi? Obicno se kaze luzerski "nista", ali ja znam nesto sto ume mnogo da iznervira: drvce sibice u Elzet bravi... ;)


5 - ...mrzi me vise :(

Evo još Insajder nije gotov, a ja sedoh da napišem koju reč o tom cirkusu u studiu. Na početku, ocena da su Biljana i Brankica doslovno sahranile:

1) Sitnooko pijano stvorenje nalik na prase (Vukasović), koje je ogrezlo u konstrukcijama, opstrukcijama, lažima i nedoličnom ponašanju u studiu, a i šire. Valjda bolje i ne možemo da očekujemo od nekoga ko se prihvatio da brani zemunski klan. Da li ste primetili kako zapliće jezikom i kako mu je teško da sačuva bar ono malo imaginarnog obraza kojeg mu je ostalo. Koji je to rečnik, koji je to ma... dosta... Gadi mi se.

2) Bezobrazno stvorenje u vidu matorca Vlahovića ("Biljana, imate lepe oči"), koji je nešto blaža varijanta prvo-spomenutog. Da, on ništa ne može da kaže definitivno, sve je tako puno rezerve, pa sve je to tako nejasno i ne možemo mi da dajemo nikakve sudove, znate......

Sve u svemu, ta dvojca su oličenje one jadne Srbije koju treba istrebiti.

Moje mišljenje o svemu je da nema političke pozadine u smislu odgovornosti Koštunice, Šešelja i sličnih kao nalogodavaca ubistva Đinđića. Najugroženija grupa je upravo bio zemunski klan, i oni su u jednom momentu rešili da stvari prekinu na svoj dobro poznati način, a pritom su obavestili mnoge političare šta će se desiti, kako bi nekim čudom dobili svu podršku posle izvršenog zločina. Tako je to kada se kompletno izgubi kompas sa nosem zabijenim u belo.

I to je za mene, u ovom trenutku, kao posmatrača celog cirkusa, istina.

Ovom prilikom srdačno pozdravljam druga Saleta koji ima teoriju da je Đinđića ubila ili CIA, ili Hrvati, ili Šiptari. Tako vam je to kada čovek suviše kapira Kurir, i isto tako suviše ne kapira Brankicu. Nije bitno što ne znate Saleta, dobar je to čovek, samo je suviše skapirao patriotizam. ;)

Ljudi, otvarajte oči. Nema više ovde šta da se dodaje i oduzima, kriminalci na robiju, Srbija na čišćenje.

Ma evo reći ću i ovo... koalicija oko LDP-a dobija moj glas. Hoću da se čuje.

> > Prodajem mtb Specialized Big Hit 06
>
>jel' prodat bajk?
>
>
>pozdrav
>Miki :)


*


Da bajk je prodat, ali sada imam u ponudi isto potpuno nov KTM Caliber 45, 1250 eura. Pozdrav


*


na
http://host.sezampro.yu/freebiking/Razno/Berza.htm
pod
465 7. novembar 2006..
je

KTM za downhill model Caliber 45, 2006, nov!
- pogon Truvativ Holzfeler al 7050tv
- felne Mavic 729 disc sa DT žicama i Onyx nablama
- viljuška Manitou Stance 170mm hod
- Magura Louise diskovi, klješta, rucice kocnica
- x.9 Å¡ifteri i zadnji menjac
- XT prednji menjac
- XT kaseta
- sedište Selle Italia nt1
- Cane Creek double xc flush soljice
- Big Betty gume, itd.

- cena: 850 eura.

elem... :)


*


Jebiga mora od necega da se zivi, nemam namjeru da ga prodam ali ovako ponudim pa ako prodje prodje.

Nista licno, just biznis.:)
Pozdrav.


*


ovde to u Beogradu na buvljaku skraceno zovu "APP" od istog Ako-Prodje-Prodje, licno mi je to uz osmeh u lice rekao jedan prodavac koji htede da mi proda neku kapu za duple pare ... nemam nista protiv toga, to je posledica direktne i bukvalne primene zakona trzista, ali je ipak malo ne moralno, vrlo blisko lopovluku... znas ono - jeste, krali smo, al' zakon nismo nigde prekrsili... ;)

zbog takvih i slicnih stvari ja vise ni mrtav necu da idem u crnu goru... isuvise otvoreno lenja i lopovska nacija

nista licno, just thinking :)

pozdrav :)

Web 2.0 hype nikad jači. Dobro. A kada ćemo da vidimo "bugfixed" verziju 2.1? ;) Mislim da je potpuno besmisleno obuhvatiti toliko mnogo novih tehnologija i koncepata i staviti ih pod 2.0 kišobran.

Svaka čast Ajaxu i XML-u koji su najbitnije stavke novih web tehnologija, ali moram da primetim jednu ni manje ni više nego šminkersku glupost u vidu tzv. Tag Cloud-a. Ne bih se upuštao u objašnjavanje pojma, ali samo bih želeo da upitam mozgove koji su to izmislili po čemu je to naprednije od proste rang-liste? Šta, primenjena vizuelizacija važnosti? Smešno... i bezvezno.

Bila jednom davno grupa ljudi, više drugara nego sve drugo, okupljenih oko jedne zajedničke ideje - da naprave savršen informacioni sistem, ni manje ni više nego BAS savršen! Ko zna išta na tu temu, zna takodje da je u krajnjem fleksibilnost najvažnija vrlina ili mana, zavisno sa koje strane reke se gleda. A oni su najviše napadali baš tu vrlinu/manu: rešili da IS bude apsolutno felksibilan i bog, toliko da ga u početku ni nema kada se instališe na nekom/novom serveru. Kako? Pa tako što ne postoje klasične relacijone tabele, postoji samo "sistem" za opis (informacionog) sistema, samo forme za popunjavanje bilo opisa bilo upita - u počeku ništa a na kraju sve... :) Znate onaj izraelski Magic paket za baze, e otprilike tako nešto - al' 100 puta bolje naravno, ish! ;)

Ali da počnem od početka...

Svoje vaskrsnuće isti treba da zahvale jednom ambicioznom i nadasve 'in' direktoru (imao on i sam kući računar, što je za tu sortu ljudi neshvatljivo čudo), elem koji je imao petlju da oformi tim od šest ljudi u punoj umnoj snazi i da im daa sve moguće resurse koji se mogu dati: prvo vreme (nije bilo praktično roka), a i svu ostalu logističku podršku: hardver po-želji, kurseve koje-god, seminare gde-god, nagradjivanje na dizanje dva prsta... Kao u bajci, jel' da? :)

I, pokupljeni oni tako, na svoj lični izbor oko sebe samih ko da čini tim (čak!), krenuše u projekat sličan avanturi, punom snagom i sa sasvim novim i svežim idejama. Sastav je činila moja malenkost naravno (izvinjenje ostalima što nabrajanje počinjem od sebe, to je zbog sinteze u sledećoj zagradi), njegov naj drugar iz firme čiji su programerski počeci bili na HP digitronu (obojica ovejani i oprobani Clipper programeri; u ono vreme se praktično na drugom i nisu programirale baze za džabe pare, Oracle je bio u drugoj galaksiji), zatim jedan nadasve rečit i elokventan lik koga su kasnije samoizabrali da im bude šef, baš zbog super žvake koja je u svakoj mogućoj prilici bila nepresušna reka od koje bride uši, pa jedan zaista-zaista uporan, savestan i vredan tip, pravi neumorni fajter i pčela-radilica (bivši vaterpolista, odate je valda povukao te osobine), pa onda mladi kadara sa FON-a (koga je isti završio uz posao!) koji im je bio lični bukvar relacijonog modela ali usput i živi telefonski imenik, toliko je imao jaku memoriju (akumulator iz FAP-a je bio upaljač na kremen prema njegovoj, bio pobednik i u nekom kvizu Miće Orlovića, al' se na kraju posvadjao sa istim oko isplate nagrada), i na kraju jedan zadužen za servisiranje usputnih zahteva od strane im okruženja tipa Word, Excel i ostalo (koji se na kraju ipak pokazao kao čist promašaj: više je smetao i zanovetao nego što je bilo vajde od njega - dakle prava šlep "prikolica", živi flaster-hanzaplast). Imena vam ništa neće značiti, pa zato respektivno gornjem redosledu samo da ih nabrojim prvim slovom: M, N, J, A, Z i :( B.

U prvo vreme su bili živo čudo u firmi: dolazili kad' im se prohte, bez ikakvih tekućih obaveza (sem onog zadnjeg B), stalno nešto kakili i pričali što niko živ ne razume, išli na kurseve i seminare po raznim banjama i morima. Recimo dobijaju kola sa sve šoferom za seminar u Kotoru od 5-6 dana - ahh taj Kotor uproleće... ili kombijem trknu do Sarajeva na neki kao sajam gradjevine a tamo zateknu 10 štandova od "sajma", pa šta'će-ku'će jadni, ostatak vremena provedu na obližnjoj planini, znate onoj olimpijskoj... Bili i pojedinačno i grupno (sa sve mecenom direktorom!) na kursu Novell-a u Kotoru, a uveče trknu recimo do Portoroža - ahh taj Portorož ujesen... Pravu sliku o svemu ćete dobiti kada vam kažem da se sve to dešavalo u doba one čuvene ludačke inflacije iz Slobine epohe (seme mu se zatrlo da-bog-da)... Sav se narod oko njih pati i stiska, a oni ne haju, k'o da imaju Rokfelera u familiji, pardon timu...

I bili oni u tom fazoni bogami baš dugo, godinu-dve dana čak... A jesu li nešto smislili za to vreme trošenja svih mogućih resursa koji su ima padali na pamet? Pa ustvari i jesu - ma naravno da jesu: suviše je bilo mladosti i svezih ideja u njihovim glavama, suviše su bili otvoren sinergetski sistem, suviše im je svega bilo na raspolaganju - i kako onda da se nešto pametno ne rodi, kako? Mora, jednostavno mora... A rodilo se nešto što je onaj M nazvao "Citadella", usamljeni zamak u zemlji Srbiji, zemlji-nedodjiji, sigurno mesto za podatke (a naknadno i neke jedostavnije usputne verzije tipa pasulja - ne metaforički, zaista su "to" zvali PASULJ)...

Ali, u zlo doba, ne lezi vraže, ministarsvo gradjevine im prevuče direktora iz te firme u drugu (na jednom seminaru u Arandjelovcu, dobro ga se sećam i po čuvenoj kafani "Aleksandar"), da tamo bude baš generalni i da smiri nakakav štrajk na sred' Terazija (dodje Slobin ministar gradjevine da ga nagovara, da, da - onaj, onaj...). Naravno, on za sobom povuče i taj/svoj IOK tim (sami sebi su i ime dali: Inicijalno-Organizaciono-Kontrolni). I nastave oni tamo svoju priču naravno, u novom okruženju, sada organizovani kao sektor Informatika. Recimo, pošto je firma imala gradilišta i u Moskvi, dotični je direktor poželeo i da modemski uveže ta gradilišta sa centralom u zemlji - želeo i dobio (u ono vreme se o Internetu u Srbiji čitalo samo u boljim bajkama). Jes' da je ideja bila bez veze i ikakve potrebe, ali je dobio; lično je M išao u Moskvu da 10 dana instalira idiot-procedure na svaki komp svakog im gradilišta, čak sve do Belog jezera su stigli... Nikad' neću da zaboravim ruski "gudok" signala slobodne veze iz telefona koji je bukvalno gukao, sasvim različit od naseg tu-tu, koga nikako nisam umeo da objasnim ni jednom od onih 10 modema švercovanih u sopstvenom koferu... i načina kako sam to ipak rešio sa modemom iz mašine od venčanog mi kuma u rodnom Beogradu - u 01 noću! Kazem mu onako sanjivom da sam u Moskvi, a on meni - Ju kume, pa zar kafana nije već zatvorena, jel' nemaš za taxi...? A da vi znate kakve su ruske telefonske linije samo, joj - ove naše nikada više ne bi kudili ni ružili - a na to plus medjunarodne veze, prava izaponoćna noćna mora... :((( Inače je ekskurzija Moskvi završena posetom nekom u ono vreme tamo vidjenijem političaru, kome su na poklon odneli šahovski komplet radjen od mrvica hleba u logoru Jajinci: lično je sam valda autor, jedan penzos sa dušom u nosu, išao za tu priliku sa nama da isporuči i rukoljubi - a sve zarad lobiranja za gradjevinske tendere po Moskvi, koja je valda jedno večito veliko gradilište, raj u meraja za bratsku državu pod sankcijama...

A onda krenu problemiiii...

Naravno, u pitanju su bili čuveni "medjuljudski odnosi" (čitaj zavist) izmedju njih i svih ostalih starosedelaca u novoj firmi. Ali ne daju se oni smesti ni omesti: navalili još većom žestinom, iako su morali da odgovore sad' još i gomili tekućih obaveza (onaj M je bio baš zastranio sa teoretskim radom ;) kod kuće: dolazio samo na konsultacije i kad' se delila plata). Cetvrti po redu, dakle A, je dobio u zadatak da sve to do sada o čemu su godinama kakili i kakili, pretoči u koristan kood, Clipper-om naravno, a sve da legne na Novell mrezu, multiuser-ski opet naravo. I uradi to on, taj A, to bogami svojski (uz dodavanje nekih svojih za neverovati ideja oko praktične izvedbe: sve je ustvari bilo u jednoj jedinoj tabeli, tzv. "pletenici" koja je obezbedjivala beskonačni odos jedan prema više), pored svih gnjavatorskih obaveza koje su ga smarale: bio je direktor Informatike u to vreme, jer je onaj treći A morao da ode za pomoćnika generalnog, logističke podrške radi celom timu.

Stvarka dakle legne na Novell-ov hard u formi onog PASULJ-a i počne zaista da radi - al' u onom svom inicijalnom obliku, kao kad' se dete rodi: čista prazna "tabula raza" koja tek treba da se ispiše nečim. Trebalo je dakle opisati funkcionalni sistem firme u kojoj rade, pretočiti ga u procedure i upite. I tu je zapelo: falio im onaj glavni da ukori i zapovedi svima, onaj koji ih je doveo u novu firmu: njega su nadobudni sindikalci i jataci, i par (razočaranih?) žena pride, jednostavno i bukvalno išutirali iz firme (priča se da su mu počupali i kravatu oko vrata dok su ga izbacivali), mada ga se sad' sa setom svi oni sećaju (i treba, ako im). Možda je i baš eksces kriv što je dotični zbrisao za Rusiju, u Moskvu gde bi, i eno ga tamo sad', pliva u parama veslajući kao privatni gradjevinski preduzetnik. A naravno da je na njegovo mesto došao njegov antipod od direktora: dotični ni pet para nije davao za tamo neku Informatiku, više mu je bilo stalo da mulja sa lovom (gradjevina je to!) nego da se zmajava sa tamo nekim kompjuterima i mrezama ( IOK-ovci su startu umrežili svih 9 spratova firme sa oko valda 100-inak računara). A podrška? Koja bre podrška? Zašta? Za one tamo uobražene lezileboviće što samo pričaju bajke? Sta su dosad' napravili? Ništa! Ma kakvi, taman posla - imamo mi prečih stvari od informacionih sistema... Od kojih je najvažnija bila kako svima uredno udeliti po 4000 din na crno, naravno - i čistačicama i inženjerima ...

Da, beše i jedan finalni promotivni skup, dobro ga se sećam, koji je ustvari trebao da bude ipak objava stupanja na scenu novog IS-a. Očekivao se onaj novi generalni kao politička podrška svemu - samo očekivao ali ne i došao: sat ipo smo ga svi čekali dok se sala polako praznila. Tim svojim namernim gestom nedolaska je ustvari uradio čedomorstvo: ubio je u začetku upravo rodjeni IS ... i time je stvar konačno bila pokopana, zaista konačno i neopozivo... :(((


Epilog: M-u su uvalili da radi prozaične plate (užasno glupavo u odnosu na ono pre), N je prešao u drugu sektor i počeo da se bavi čistom gradjevinskom praksom (eno ga sad' ima sopstvenu firmu sa svojim kumom u Francuskoj, izvoze odavde sve što je od stakla i kovanog gvoždja), A je zbrisao za Rusiju sa komplet familijom, jer ovde kao nije mogao da otplati stan (ma folirao se, oduvek su mu bila slaba tačka ti duševni Rusi), A je otišao u GDS (sa još jednim koji je naknadno došao u tim, nekim G, živom vatrom i talenatom za sve oko računara), Z je ispario u neku izolatersku firmu i tamo postao glavni (sad' ni neznam gde je), a onaj B, ono levo smetalo i mutivoda (koji je čak umeo da mazne koji CD drajv i po koju memoriju), je takodje otišao u drugu firmu (jadna ta firma)... Kada je odlazio, pri predavanju hardvera koji je bio kod njega, reče na kraju tekućem direktoru (ne onom A) - "Ma mnogo sam ti i dao...", lično sam čuo svojim ušima... :)

A koji sam ja od njih Å¡to ovo piskaram u 4 ujutru? Pogodili ste, ja sam onaj M, onaj Å¡to su mu uvalili plate i autor onog prethodnog posta "apsurd bez horizonta"...

I zašto sam ja sve ovo ispiskarao? Pa povod-varnica je bilo ono što se trenutno dešava na našoj "političkoj sceni", svo ono muljanje oko čuvenog Bagzija koga će vidim na kraju da prime i u Akademiju nauka, i još legendarnijeg Legije kome će - siguran sam 100% - Srbi na kraju 22 veka da dignu bogomolju i proglase ga svecem, nema veze što će svi zajedno stajati pod jednom jedinom (suvom) šljivom... zato pišem, moram... zaista moram... Mnogo mi ovo vreme počelo da liči na ono od pre, ono mutno vuneno Slobino... Natežemo se prvo oko ustava godinama a onda ga za dva dana "donesemo na svet", šta je bitno šta u njemu piše, bitno je samo da je Kosovo konačno naše, makar i samo na ustavnom papiru, nije šala ej... a zastavu nove države postavlja hazmajstor skupštine verući se po simsu k'o majmun... Onaj genijalni maloumnik štrajkuje gladju u Hagu, a njegovi ga prvog stavljaju na izbornu listu... Pančevo više ne trebaju da bombarduju, potrovaće se oni tamo i sami, bez brige - kolektivni suicid, taman za Ginisa... ...? ... ma bre - 'ajd' da se mi komplet kandidujemo kao država za tu knjigu čuda...


P.S. Sreća što se M, dakle ja, nije ipak manuo programiranja, odoleo je, ostao je da sam za sebe rešava neke nove stvari, neke njegove nove ideje... koje, za razliku od pre, treba da mu donesu mnogo mnogo mooogoo para... kuc, kuc (u mahagoni)...

Zašto (se voli) Hi-Fi...?

E jeste... teško i lako je to pitanje u isto vreme... :)

Evo upravo sam došao sebi u 19h od popodnevne "dremke na parkingu"... i šta'ću, ku'ću - eto me da se oporavim za mojom kompom, najvernijim drugarom... dolazim sebi sa 'ladnom belom kafom i prvom cigaretom, onom najsladjom..... i piskaram na off....

A gde odoh? Odo' odma', instiktom valda sanjive glave, u dir sa skeniranim snovima... piše: "!!! skeniranje\Ja\HiFi\..." .... a u dubini togaa... svaštaaaaaa...... Suze mi bre bukvalno na oči pošle kad' sam onako sanjivo prazan video ponovo onih 6 slika "iznutrice" onoga što mi sada stoji u 2 ćoška, i što glumi SAMO STALKE za Jamo tekuće kutiice... Breeee..... ja sam to na faku pravio cele 3 godine na letnjim raspustima... Prve godine su bila napravljena jezgra sa slika u Grockoj, druge su bile napasovane stranice od 2,5 cm debelog mediapana (nije bilo debljeg) u podrumu skloništu mi od ulaza, a treće sam na terasi zagadio čitav komšiluk brušeći ivice mediapana onom rotacionom šmirglom da bi bile naravno oble jer tako mora, i lepeći iznuta ko zna koliko slojeva ter-papira i namaza Kobita...... oči mi se bre nisu videle od one sitne prašine a i Tigar lepka sam se jednom bas "naduvao"....... A eno u ormaru mi je još sigurno 20 kg bakarne žice od 1,9 mm za kalemove skretnica (ni nje nije bilo deblje u ono vreme) + jedna velika tegla od 3 litra puna najfinijih kondezatora što se onda moglo naći... polipropileni, poliuretani i tako-to... znaš ono što se zove "beskompromisan dizajn" - e to...

A imao sam ja i drajvere za te kutije, Dynaudio naravno, nije da nisam... i to one za ono vreme najbrže velike bas drajvere, 30W54, (jer mi je brzina odziva membrane bila najvažnija kumulativna osobina presudne mehanike), pa one čuvene srednjetonce sa zaobljenom plastičnom kupolom iza i špulnama uronjenim u fero-fluid, D52, i valda Sipe visokotonce, ne sećam se čak više oko tih visokotonaca, oni su mi nešto uvek bili zadnja briga....... ali se naravno sećam da su Dynaudio špulne motane od aluminijumske žice, ne okruglog nego saćastog preseka za maksimalnu gustinu magnetnog fluksa... A gde su oni sada ? .... Eeeeee... sve prodato da bi manijak pazario Quantum hard od 210 Mb (pazi: 0,2 Gb u ono vreme naj, a danas valda 80 Gb nešto normalno za ništa pare), i da bi taj usrani hard platio okruglo 1.700 DEM !!! .... koji je još pride nezdravo zujao svo vreme dok sam ga imao... :((( ... možda najveća greška mog života, pored da ne kažem koje glavne....

Koja je samo to dilema bila da znašššš.... Zinulo mi dupe za naj hardom - a nema se para :(((( .... i odoše drajveri za bud-zašto.... Tip-kupac nije verovao da nisu radili ni jedne milisekunde (sem par sati uvodnog razgibavanja sa zvoncetom za ulazna vrata, 50 Hz iz mreze), mislio je da su premotavani... A nisu radili ustvari samo zato što je, dok sam se ja godinu dana smišljao oko skretnice, 6 il' 24 dB/oktavi - firma Dynaudio izbacila nov model basa, 30W100, koji je naravno bio bolji/brži od mog iz ormara... :((((( ... I to više nije bilo to! :((( to više nije bilo naj, špic....

I tu je odgovor - zašto se voli HiFi... bar ja...

To su snovi, snovi koje mozeš da pipaš i gledaš...... da zuriš u njih dok te prolaze sitni žmarci zadovoljstva..... to je kao fini umirujući orgazam koji odgovara na sam smisao života...... lek za napaćenu dušu.... to je jednostavno ostvarenje svega...............

Polazni moto, koji mi je bio ideja vodilja dok sam godinama pravio te zvučnike - bio je opako jednostavan: zvučni sistem, al' da je NAJBOLJI NA SVETU, ni manje ni više... ;) U njemu se steklo svo moje tehničko teoretsko iskustvo o oscilacijama iz predmeta Dinamika konstrukcija na gradjevini, gomila tekstova iz američkog Speaker Builder-a, pronicanje u suštinu električnih kola uz pomoć ujaka genija elektro-inženjera koga sam umeo satima da davim oko svega, i sva usputna zastranjivanja svake vrste... + sve ono što sam pročitao iz jedne najpametnije knjige sa ETF-a, moje lične biblije: "Osnovi tehničke akustike" od Husnije Kurtović... pa i neki zaista eksperimenti sa prostiranjem i upijanjem talasa: umesto vazduha kao fluida - vodena površina, pa pod izvesnim uglom gledaš kako se talasići upijaju u bočne komore dok se protalasaju od membrane do otvora na kraju... i to sve u jednom bazenčetu sa vodom koje je glumilo presek zvucne kutije - a membranu drndaš prstom... ;) ... jeste, i Ispitivanje materijila mi je bio omiljeni predmet na faku pored one dinamike :) ... čak sam interno samo za sebe smislio termin "zvučna dioda"... Posledica tog eksperimenta su "rančevi" na ledjima naj-kutija: zvukovodi koji treba da upijaju zvučne talase iz kutije da bi iste mogle biti otvorenog tipa, ne kompresione - a da zračeje zadnje strane membrane bude ipak minimalno! A naravno da su otvori pozadi mogli i da se začepe, i to promenjljivom veličinom otvora, čisto eksperimenta radi, dok se na uvo ne nadje prava mera najboljeg rada u basu opsegu... ;) Koliko se sećam, 95 kg žive vage je samo drveni deo, a 'de su drajveri i skretnice... Ono što me sada teši i ušta se uzdam za jednog dana zadnju fazu finiširanja, je sendvič-koncept koji prima bas-drajver kao lepinja pljesku u sebe: predVidjen je kao promenjljivi deo da bi kutija mogla da prima razno-razne drajvere koji mi onako "usput" zapadnu za oko, he, he... da, da, mislio i na to u ono vreme... :) Ustvari sam se trudio da unutrašnjost kutija bude jedna vrlo gluva soba nikako paralelnih zidova, sa ipak prozorima, al' na kojima je staklo od - gume!

A ima i jedan čovek u Beogradu, možda ga i znaš, sa Sezama je, inicijali su mu uvek DVV, Dejan V. Veselinović, stalno nešto priča i kaki u teh emisijama na TV-u (ima opasno dobru žvaku)... E, taj čovek je vodeći guru ovdašnji za HiFi i video tehniku, njega jedino priznajem da je veći tata od mene, a zamisli - ekonomista po struci... kako sudbina može da te odluta, jel' da... A kako smo se upoznali ? ... Jednom prilikom, čitajući iz prikrajka jednu HiFi diskusiju na Sezamu, zapne ista oko neke teorije.... Ne izdržim ja, i umešam se sa ladnom tvrdnjom svima naokolo da nemaju pojma šta pričaju, da tek kada se shvati u malom mozgu smisao i uloga korena iz -1, dakle imaginarnog broja, tek se onda može pričati o oscilacijama, pojačalima i zvuku uopšte... našta dotični DVV elektronski krikne - "Padni mi na grudi, brate rodjeni..." ... i otada smo postali veliki drugari... Pazario sam čak i robu u njegovoj HiFi radnjici (zvučnike i CD plejer), sa sve sinom kao zdravim mladim uvetom koje se takodje bavi muzikom: on je samo "na slepo" potvrdio preporuke za ove Jamo zvučnike koje mi ih je DVV u ono vreme označio kao naj kupovinu od celog Jamo programa... 3 debela sata smo mi u radnjici posle zatvaranja kakili šta i kao i zašto kupiti; nosio sam naravno i moje pojačalo tamo... A vrhunac je bio kada me je DVV mrtav ladan upitao - Zašto svi vešaju drajvere o korpu po obodu membrane i grdno se pate oko rezoniranja prednje ploče kutija, a ne oslone ih otpozadi iznutra, na magnet? ... vrhunac zato što sam baš takvo "vešanje" bas-drajvera i ja predvideo u mojim naj-kutijama! ;)

A moralo se kupiti novo pojačalo, jer mi je konačno otišao onaj Kenwood, čuveni KA-1000, bar za mene, sa posebno izdvojenim napajanjem teškim da te ruke zabole: dva trafoa, osam elektrolita, desetak topivih osigurača... a u samom pojačalu za tranzistore aluminijumska rebra-hladnjaci na freon, k'o u ozbiljnom frižideru = najbolje što jedna japanska firma sa pedigreom ume da napravi... i jedan specijalitet: 4 žice do svakog zvučnika umesto dve a zbog tzv. "Sigma" pogona tj. servo-kontrole rada samih zvučnika od strane pojačala, što je sve pravilo damping faktor 1000 .... ej! - 1000 a 100 je puna kapa !!! .... To sam pojačalo šacovao 2e lepe godine, jer ustvari - najlepše je dok biraš...... A onda je jednog jako ružnog dana, moj mali sinak stao na prstiće nožne i počeo da svira klavir po dugmićima Kenwood-a na moje rodjene oči: 5-6 brzih on-off-ova po dugmetu koje isključuje ton kontrole - i odoše u dim sva 4 izlazna tranzistora na levom kanalu... paf !!! :(((((( E, valada se jedino sin jedinac više voli od HiFi-a; da je bio neko drugi, bukvalno bi ga klao natenane tupom stranom najtupljeg noža... Ali popravi se to ipak, nadju se majstori u BGD i za fine stvari - ALI... ali to više nijeee tooooo, 'ebiga..... :((( Znam ja u dubini svoje napaćene duše da je to pojačalo sada invalid sa skrivenom protezom, da tranzistori sigurno nisu uparivani, da su lemovi ko zna kakvi... Od tada, pa do prodaje kenvudića jednom Markovom drugaru, gledao sam ga jadnika samo sa tugom u očima... :((((

A posle je došao ovaj mali NAD, nastavak onog čuvenog 3020 modela... Trebalo je kupiti nešto iza Kenwood-a, nešto za malo para, a ja sam se već bio daleko odmakao od problematike, već sam bio duboko u svetu računara - pa šta kupiti tek tako iznenada, ne poznajući tekuća dešavanja? ... Bogami nije bilo lahko samo na osnovu starog znanja snaći se u novim modelima za 2-3 dana, ali ipak se ja odlučim ustvari za brend, za firmu NAD, onako čisto instiktom predaka iz pećine i na osećaj: ajde, reko, nov je model, a oni to rade veoma retko ali temeljno... I šta je bilo za bukvalno samo mesec dana posle? ... Pazarim ja najnoviji HiFi Choice tamo kod Moskve na ulici, dobro se sećam posle posla, bilo leto, vrućinčina... pogledam radoznalo već na ulici šta je trenutni best-buy u svetu za tekuću godinu i tekuću klasu pojačala - i, šta vidim ? ..... Ono naravno moje pojačalce kupljeno - na instikt, moj NAD-ić !!! ..... i milina mi dušu oblije, he, he .............. E - i zato se voli taj HiFi....... ;)))) ... Još i sada, sam moj sin, koji je velika picajzla za zvuk i koji je čak mislio jedno vreme da mu to bude i životni poziv (a za njega je dobro uvo prag ulazni), kaže da zaista nigde nije čuo bolju zvuk od kombinacije tog NAD-a i ovih Jamo zvučnika.... Zna mu tata šta kupuje, zna i DVV šta prepručuje, znanje je to brale DEBELO.......

Huhh - kako mi je samo prijalo ovo sećanje..... hvala ti što ćes da ga čitaš...... :) ovo me je vratilo u život posle ovih usranih nekretnina ...........

O gramofonu Ariston-u i ručki ću drugom prilikom... ručka? ... Rega RB300 naravno - ih! ... :)

P.S. ko je onaj DVV mozes da vidiš na
http://www.tnt-audio.com/edit/dejan_e.html

Da li ste se mozda/nekada zapitali otkud' tolika popularnost blog-a odjednom, kao u sustini samo jedne nove forme komunikacije medju svim ostalim? Sta je tome uzrok, da li tehnologija Interneta ili nesto drugo, dublje? Da li je odgovor u samoj tehnologiji koja za posledicu daruje nove mogucnosti ili je u pitanju nova ideja, neki novi koncept? Internet postoji relativno odavno, a blog relativno odskora, i cemu blog kad' vec postoje recimo forumi? Dakle "ima neceg izmedju", nesto nam je promaklo...

Da krenemo zato od pocetka...

Sustina onoga sto cini jedno drustvo kao socijalni organizam je komunikacija cinioca tog drustva (kao prvo, a zatim i razmena, materijalna i sva ona druga, kao drugo). Pocelo je makar u kamenom dobu sa skrabotinama "iz zivota" po zidu pecine, kada se razumu javila potreba za razmenom informacija: ne verujem bas u tezu da se crtanje bilo cega i bilo kada radi i radilo samo zarad sopstvenog uzitka i licne onanije; bila je to ipak potreba i oduvek je to potreba saopstavanja necega drugom nekom/razumu, makar i nesvesna.

Zatim su se tehnologije usvrsavale, pocev od glinenih plocica kojim je informacija ipak postala prenosiva u odnosu na zid pecine, klinastog pisma kojim je informacija dobila bogatsvo izrazavanja i onoga sto se ne moze nacrtati (vrlo! znacajan momenat), papirusa kada je informacija postala zaista laksa za nosanje okolo-naokolo, knjiga kada je informacija postala bas masovna (ali ostala strogo jednosmerna), telegrafa kada je informacija postala trenutno brza (ali ipak jos i dalje jednosmerna), radija kada je informacija dobila car trenutnog govorno/muzickog desavanja (ali i dalje ostala slepa), telefona kada je informacija postala kod-god na dohvat ruke pogotovo mobilnom erom (sad' i konacno realno dvosmerna), TV-om kada je informacija na kraju dobila i vizuelni deo (ali i dalje ostala jednosmerna), pa evo i do Interneta se stiglo - sa uvek istom sustinom: daj mi sredstvo da razmenim misli sa drugim(a). Kako se tehnologija razmene usvrsavala, tako se desavalo i oslobadjanje u svakom smislu informisanja kao konceptualnog fenomena, pocev od one jednosmerne rudimentne skrabotine pa evo zaslugom Intereneta i dvosmerne kompletne vizuelno-auditivne komunikacije. A na pomolu je evo i jos jedna/nova dimenzija iste, komunikacije blog-om... Naizgled kao evo jos jedne u tolikom nizu, "pa sta...?" - ali nije... nije, nije...

U svim gore evolutivnim slucajevima, pa delom i u zadnjem, Internetu, postoji jedan znacajan logicki momenat: komunikacija je bila (i ostala do skora) po principu "odozgo na dole". Pod tim "gore" mislim na vlasnicku provinijenciju izvora informacija koja uvek izaziva, mami i provocira monopol nad istinom, a gde pod onim "dole" mislim na konzumenta koji nije imao mnogo sta da bira sem da kupuje dnevne novine ili gleda TV "servise" filovane iritirajucim reklamama - niti da reaguje kontra-stavom. Jer, kada vam je na raspolaganju obilje informacija koje treba da sazmete u malu gomilicu istu za sve, prvi nivo neizbezne cenzure je nuzna selekcija zbog velike kolicine a malog prostora/vremena, a za njom sledi "pakovanje u celofan" koji skriva, ublazava ili izvotoperava uvek surovu lepotu istine. Moglo je i moze da se desava zadnje, reagovanje na informaciju, ali samo medju poznanicima po kafanama, samo medju spiskom e-mail adresa ili ICQ brojeva, dalje ne... Istina, forumi pruzaju mogucnost graf tipa "svakog sa svakim", ali je u njima dosta kojekakve marginalne i bezvredne kakofonije, suma i bruma koji bruji i smeta, mnogo je komunisticke uravnilovke lazne jednakosti; fali nesto kao hijerarhija, nesto gde se zna ko "vodu nosi" a kome se ista "prinosi" - fali jednostavno vrednosna distanca izmedju ucitelja i ucenika (koja se ipak ocas moze obrnuti), ono cuveno 1:N, ali da i dalje imamo demokratiju polemickog kontakta... I jos jedna prefinjena finesa: u forumu je kreator posta silovan moranjem utiskivanja sebe u tudju kategorizaciju tema, cega kod blog-a nema: blog je "siroko ti polje" koje parcelisemo preciznom licnom kategorizacijom proizvoljno fine granulacije. A dusi, blog je mnogo vise ustvari licna komunikacija sa samim sobom u pravcu introspekcije, nego egzibicionistiki performans promiskuitetnog tipa.

U medjuvremenu eto, dosao je nama Intenet i oslobadjanje od torture raznoraznih informacionih monopola, koje on, nazalost po iste ko-od-sale deplasira. Da bi se korisnik informisao, i to realno bez celofana tj. laziranja i falsiranja, i mozda vaznije u potpunosti i bez vremenskih limita, nije vise potrebno niti da kupuje novine, niti da placa na silu TV-globu (bice zadnje jednog dana "i-u-nas", kad' se TV difuzija konacno povuce iz etra u kablove, pa ko voli nek' izvoli) - dovoljno ja da cita tudje blog-ove, ali sa jednim novim medju-momentom: citalac BIRA ciji ce blog redovno da konzumira (eto nama opet trzista u goste kao emanacije selekcije, osnovnog zakona evolucije), a cak mu se pruza i mogucnost reagovanja na konkretni blog-sadrzaj sa njegovim tvorcem, sto je do sada bila mislena imenica iz boljih SF romana kada su u pitanju masovni mediji. Dakle 'ajde sto je komunikacija direkt-dvosmerna, na to smo se vec navikla (telefonija, e-mail), nego je sad' i na volju licnog izbora, gde onoga tamo sto pise blog-ove - i ne poznajemo! Bitan je SAMO sadrzaj postova a ne licno poznastvo u bilo kom vidu, pa u ovo novije vreme i samo u vidu e-mail adrese! Razmenjujemo misaoni sadrzaj bez da smo se ikada upoznali sa onim tamo drugim (hej!), isto kao sto se ni mozdane celije "ne poznaju" medjusobno a ipak komuniciraju... Buduce drustvo polako postaje surogat, kopija i najzad klon - mozga "u velikom"!!!

I sta ce se desiti jednog lepog dana? Desice se samo i jedino - blog-ovanje... :) Sta ce nama dnevne novine i raznorazni nacionalni TV servis-dnevnici kada mnogo kvalitetniju istinu o desavanju mozemo saZnati iz necijeg blog-a nekog novinara - pa cak i amatera, kome VERUJEMO, koji je DOKAZANO slobodoumno slobodan stvor? Bitan je kvalitet i SAMO kvalitet!!!

Jedino sto ostaje je da buduci kiber-novinar shvati da se moze ziveti i od redovnog samo blog-ovanja tj. od kolicine citanosti istog. Zbog tog kljucnog momenta, novinar blog-er dobija obavezu redovnosti pisanja kao i novinar kolumnista, ali se "usput" oslobadja i vecitog tutorstva glavnog urednika koji kao gost u kafani diktira porudzbinu poslusnom kelneru - pise sta ga je volja, dakle pise potencijalnu istinu! Sto se tice muke te dnevne obaveze, a sta fali da se udruze vise njih u jedan blog-link, "pa na smenu"? Ne fali nista naravno, bitna je sustina dakle istina, pravovremena i celovita, sto zele svi odavno. I time se, formaciski, novinari ponovo "vracaju korenima", ponovo cine nekakvu redakciju, doduse sada virtuelnu i bez master-kerbera...

A kako ce to da se placa, pitao bi mali Jovica? Pa onim jednostavnim i osnovnim mehanizmima: reklamom i eventualnom pretplatom na sadrzaj sajt-a. Verovatno pre ovim prvim jer se jako poseceni sajtovi na netu dobro placaju u cilju reklamiranja, a ovim drugim, zbog jednostavno vecite ljudske slabosti da se drugom olako na poklon daa placeni pristup sajtu - manje verovatno... Ima tu jos sigorna nacina i puteva, dzaba Google "trazilica" nam je primer za ugled...

I jos dalje, tehnologija koja je kopija toga sto vec postoji, blog-a, se polako uvlaci i u tzv. "vizuelne" medije: "TV na zahtev" ili TV program gde ce korisnik BIRATI STA I KADA gleda (kroz kabl naravno (dakle opet Internet)), gde nece biti vremenskog terora kada moramo biti pored ekrana i gde nece biti raklama - ako platimo za "bez reklama"... Kombinujte to sa reality-show fenomenom, i eto vam visuel-blog-a... ;)

I jos nesto usput: mesta masovnog okupljanja zarad informacija (i uzivanja u njima: muzika, film) polako nestaju: bioskopi i koncerti polako iscezavaju, bolje reci premestaju se u gabaritne LCD/plazma ekrane i kucne X+1 zvucne sisteme... Sto bi se strapacirali i gubili vreme na transportu do bioskopa il' koncerta? Mnogo je komfornije i cak u krajnjem kvalitetnije smestiti guzu na omiljeno-mekano, pred licne (16x9)x50"+(X+1) sprave i daljinskim boc-boc sta-god, zavisno od trenutnog razpolozenja... A onda cemo jednog naj-dana obradovati glavu kacigom virtuelne stvarnosti, i sa njom opet biti na mestu original-desavanja odakle smo onomad "pobegli", u bioskopu, na koncertu, ponovo osetiti draz okupljanja, odgovoriti potrebi gelstat-uma... znate onog koji je istovremeno i usitnjen i u komadu, jedinstven kad zatreba: jedan dzinovcki mega-cip od mnogo malih pametnih tranzistora - ali ne-programabalan ili bolje samo-programabilan... u tome je caka! ;)

Zivela buducnost! :)

samo jos malo strpljenja...

[mrzi me da stavljam srpske kuke&kvake, ovo je ipak sirovi materijal]

Danas se kupao,
sedim u kafiću bašti na obali,
pijem ekspreso na putu za Tivat.

Ko putuje za Tivat:
kafa ili ti ili ceo kafić?
Torpiljerac je opran sa crevom i rastavljen:
pere se lanac i cenjeni Nexus...

Jedva čekam da ga vidim.

Upravo sam ga probao podmazanog...
Osećaj je kao da si stalno u niskom startu,
prosto te tera da ga gaziš...
pravi ubica iz Manase :)

Divan osećaj,
nemoj mnogo da luduješ,
zbog krštenice.

Kume - OVAKAV bajs podmladjuje !!!

Ti si kume dečko.

Tedoh reći pegla bore, pravi eliksir...
A od pozadi se čuje Nexus kako cakće - k'o oni nek'dašnji trkački,
valda što je lakši 400 grama od svoja 2 brata... :)

A jel' ima zvonce?

Koje crno zvonce - to je bre borbena mašina za tiho prikradanje...

Kakve je boje?

Mat crn, da se manje uočava u mraku :)

Zvaćemo ga BLACK FLY.
crna muva.

Ne, dobro mu je i oroginal ime:
Centurion (onaj Rimski) a tip je Crazy Point (luda tačka)
baš tako piše na ramu! :)

Pa ja to uopšte nisam znao.
Kume šta će tebi 2 bicikla
a tvoj venčani kum nema ni jedan?

Kume šta će tebi 3-4 stana a ja imam samo jedan? ... :)
Sam li rekao da ćeš ga voziš kao da je tvoj? Jesam. Elem... :)
Kaja te pozdravlja...


*


Kume kaži dragička - našao sam bajs za tebe!

Kakav?

Kao da je tebe čekao: automatika u zadnjoj glavi...
Nisam ga video, al' ga imam kući u kompu kao egzemplarni primerak... :)

Jel' to Nexus i je li lagan i lep ?

Videću kad dodjem, sad' sam na Dorćolu...
Trebao bi da je klasa Nexus-a, a za težinu - si ti video negde
laganog Mercedesa (bukvalno!) ? ;)

Jeste sa Al ramom?

Ne znam te detalje, čovek ga nije imao u radnji - takve sprave čuva kod kuće... ;)
pogotovo TE marke ;)


*


Ako je to ovaj koga sad' gledam na kompu, onda on ima Nexus-a,
i to sa 8 brzina automatski čak! :)

Jel' to kume tebi nestalo kredita za mobilnoga,
il' opet neozbiljno shvataš bajs problemariku ?

Kume Coko našo si me na pecanju na stenama gde je rizik vaditi mobilan.
Zainteresovan za bajs, al' ne mogu da shvatim da ćeš da zadržiš 2 bajsa.
A i ti si p(...)

kao što ni ja ne mogu da shvatim koji će ti moj 3-4 stana :) ...
svako nesto voli, ja eto Nexus-e: ovakvog nemam.
Sto ti smeta da imas bolji bajs od moja oba?

A i ti si pretežak za njega siromaha.
Ja sam taman.

Ju kume a pošto je?

Jesi li ti pri fiksnom?

Sedim u bašti na obali i umesto da ... Ja sa kumom ispravljam krivu Drinu.

Ništa ti nisi shvatio vidim ja...
Nemaš pojma ni o kojoj se marki radi čak!
To je Nexus AUTOMATIK sa 8 brzina a firma je Mercedes !!! :)
verovao ili ne ;)

Jebo te miš ja bi trebao da ga vezujem za jaja!
Ništa mi nisi rekao o tome da ćes da onom sirotanu da pokriviš točkove.

Ne kapiram to krivljenje točkova sirotanu...?
Oćeš li ti da imaš jednog Mercedesa u svom životu, makar bio i bicikl?
Il' da ja kupim i treći bajk - ?

Nemoj kume staviće me na crnu listu i potomci.
Koliko košta mečka?
Sto se točkova tiče ja te samo savetujem.

A šta misliš kako je meni, svi me gledaju iskosa a keva mi se krsti sa obe ruke.
Mora prvo da znaš kakva je to sofisticirana ala pa onda tek da pričamo o detaljima.

Zato ti kažem da sam već na crnoj listi.
Koji bi ludak kupovao 2 bicikla ako ne za kuma.
Cim ti meni uvijaš za cenu, bolje da ja kupim pančevca
da ne kazu da je moj blesavi kum kupio 2.

Nego kume šta bi sa zvučnicima?
Ovde sam se ceo dan kupao, verovatno sam u Beogr. u subotu

Misliš da zbog alergije ćeš morati "ranije" u subotu?
Evo Kaji počelo da smeta što se toliko SMS-ujemo... :(
(trazi 800 dao bi ga za 700)

Gadljiv sam na skupe bicikle. Otpada!!!
Pozdravi Kaju.

Dopis generalnom direktoru HK “Komgrap” Branku Savićeviću
od strane radnika Miroslava Domanovića zaposlenog u istom


Ovim putem, pisanim načinom, nastojim da uštedim vreme ali i da Vas potpunije informišem o prošlom i budućem dešavanju u vezi moga posla u službi Informatike.

Suština problema koji je povod ovoga je moja tužba poslodavca, dakle HK “Komgrap”-a kao pravnog lica, za neisplaćene zarade u periodu 2002, 2003 i 2004 godine. Ne verujem da niste upoznati sa tom epidemijom koja je opravdano počela mnogo pre nego što ste došli da rukovodite holding-preduzećem, a koja se nastavila i potom. Kao i mnogi drugi, tužio sam svoju firmu za neisplaćene zarade koje mi garantuje važeći kolektivni ugovor. Posle skoro dve godine nepotrebnog razvlačenja postupka pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu, presuda je donesena u moju korist 8-og ovog meseca. Napominjem da se advokat firme nije pojavio ni na jednom ročištu za svo to vreme, što se jedino može protumačiti kao arogantna nezinteresovanost za sudski spor, a time indirektno i za mene kao svog radnika.

Verovatno Vam je poznato i to da bez obzira na sve, tužena strana u sporu koji je izgubila ima zakonsko pravo žalbe u roku od 15 dana, posle čega presuda u suprotnom postaje pravosnažna. Medjutim, u očekivanju presude koju još nisam dobio, dobio sam nešto drugo: informaciju da pravna služba Komgrap-a ponovo i redovno prilaže žalbe na sudske presude u sporovima sa svojim radnicima, sa jedinom i trivijalnom namerom da iste ne postanu pravosnažne još izvesno vreme, tj. da se prolongiraju do daljenjeg (što duže ako se može). Razlog žalbe upošte nije bitan, navede se bilo šta, samo da se spreči pravosnažnost, što je moraćete priznati, veoma ne etičko i u suštini nemoralno ponašanje koje je nažalost omogućeno našom sudskom praksom. Da se tužena strana, dakle HK “Komgrap”, makar jednom pojavio pred sudom - imao bih neko razumevanje, ali ovako, takvo ponašanje ničim smislenim ne mogu da objasnim i opravdam sem nadmenim, oholim i arogantnim ponašanjem jačeg prema slabijem.

Napominjem još da sam HK “Komgrap” prvobitno tužio zbog punog iznosa neisplaćenih plata koje mi se duguju za 16 meseci pomenutih godina, a da sam svojom dobrom voljom pristao na upola manji iznos koji je obračunat na osnovu dogovora sindikata preduzeća i Vas lično, potpisanog 08.03.2006. godine - a sve imajući razumevanje za nezavidan polozaj firme (kome ja nisam nimalo doprineo, naprotiv), u poznatom abijentu zadnjih 15-tak godina.

Kao simpatičan momenat navodim i to da je saam šef pravne službe takodje tužio HK “Komgrap”; lično sam ga video kako izlazi iz sudnice “mog” sudije - dakle isti nam čak i sudija sudi. Voleo bih da vidim da li će isti da podnese žalbu na presudu u svom slučaju, koja će sigurno, kao i sve druge po istom pitanju neisplaćenih zarada biti donesene u korist svakog radnika - pa dakle i njega! Takodje mi je poznato da neki radnici već poseduju pravosnažne presude samo zato što su ranije tužili svoju firmu ili zato što su imali sreće sa sudijom, odnosno zato što je u izvesnim periodima firma aminovala opravdane zahteve radnika (iz, bar meni, nepoznatih razloga).

S’toga, imajući sve u vidu a ne samo predmetni spor pred sudom, imajući dakle u vidu i ukupad odnos firme prema meni koja mi nije obezbedila ni osnovne uslove za rad - u kancelari maksimalno mogu da izdržim 2 sata jer je grejanje isključeno zbog neplaćanja računa, zatim radijator koji je cureo više od 4 meseca, rad na računaru koji na tržistu ne vredi ni 50 evra i broji zadnje dane a na istom se rade plate radnika i kome podmazujem ventilatore sopstvenim uljem donesenim od kuće, pa i na logoraškom tretmanu od strane čuvara na ulazu koji precizno beleže kada je ko došao, a to što zarade nisu isplaćene manje je bitno - obaveza mi je da Vas obavestim o ličnom stupanju u štrajk na sopstvenu odgovornost. Dakle, iz moralnih i etičkih razloga poštovanja sopstvene ličnosti i digniteta, neću više biti u mogućnosti da obavljam svoje radne obaveze u narednom periodu koji će eventualno biti okončan verifikovanjem već donesene presude kao pravosnažne.

Svestan posledica koje mogu da trpim zbog takvog stava, imaću ravnodušno razumevanje za ma kakvu odluku koja se tiče mene kao radnika HK “Komgrap”-a, firme u kojoj radim već više od deset godina. Napominjem još da se obračun plata od 2000-te godine do danas radi na programu koji sam lično napisao i koji nikada do sada nije napravio ni jednu grešku, a takodje i to da plate do sada nisu nikada kasnile zbog mene lično, što takodje opet nikada nije primećeno a kamoli nagradjeno od strane neposrednog rukovodstva ili bilo kog’ drugog.

Jednostavno - imam osećaj da se firma u kojoj radim odnosi prema meni kao zla maćeha iz Majn kamfa!



u Beogradu,
17.11.2006.

Miroslav Domanović, Dpl. Ing. Gradj.
_____________________________




poplava iz radijatora



kolega dremka (u pauzi)

"Srbija danas najviše liči na infantilnog i neodgovornog rekonvalescenta, možda čak prinudno hospitalizovanog, i dalje sklonog povremenom bežanju iz bolnice ili zloupotrebi psihoaktivnih supstanci, onih istih na kojima je bećarski «protripovala» celu poslednju dekadu XX veka, ne mareći za posledice po sebe i okolinu."

Teofil Pančić je dao tako dobro poređenje - obrazac po kome se ponaša jedno 50% naroda. Sve u svemu, čovek prepun humora, njegovi me tekstovi uvek nasmeju.

"Tehnologije upravljanja bazama podataka danas predstavljaju veliki deo nečega što se može nazvati informaciona tehnologija. Tehnologija relacionih baza podataka, koja je danas u najširoj upotrebi, ima alternativu u vidu objektnih baza podataka. Objektne baze podataka su evolutivni korak ka smanjenju komplikovanosti i poboljšanju performansi informacionih sistema u celosti. Zapravo, ne radi se toliko o evoluciji koliko o revoluciji, zato što su objektne baze podataka postavljene značajno različitim teorijskim postavkama. Čitav jedan nivo apstrakcije podataka sa objektnim bazama podatka postaje transparentan sa tačke gledišta onih koji kreiraju informacioni sistem. Definisanje tabela i relacija među njima više nije potrebno, SQL jezik za upite više nije potreban. Međutim, revolucija se uglavnom teško prihvata i sprovodi u praksi."

Bio je to abstrakt mog diplomskog rada.

Ukoliko neko želi da dobije i ceo praktičan rad u JSP-u i Javi, neka se slobodno javi...

Idite na http://vtaf.com/vtaf_order.html i dole na dnu procitajte "ASSOCIATED EQUIPMENT USED DURING DEVELOPMENT:" i pogledajte one dve slike naravno. Ono u drvenoj kutiji podbocenoj drvenom kasikom je SAMO lampasko pred-pred-pojacalo za MC zvucnicu (iza njega dolazi regularno pred-pojacalo pa jos iza snagas, pojacalo snage za zvucnike). Naravno da se spominje Denon DL103, to cudo od zvucnice koje se proizvodi vec 40 godina... Idite, napajajte malo svoje snove o dobrom zvuku... (glupo receno al' tako je)

A takodje pogledajte i

http://www.diyparadiso.com/teksten/issue1-2/Babbarupdated1.htm

... tako sta nisam skoro video... fenomen od coveka!!!

Torrentech - bittorrent treker koji sam uz pomoć mojih prijatelja držao pre jedno dve godine je posle duže pauze doživeo svoje drugo izdanje. Posvećen je isključivo elektronskoj muzici i predstavlja pokušaj da se napravi klasičan "community". Bez mnogo pompe i sjaja i želje za zaradom, cilj je da to postane mesto gde ćete moći da pružite i da preuzmete kvalitetnu elektronsku muziku, na kvalitetan i brz način. Što se tiče softvera, odlučio sam se za kombinaciju Invision Power Board foruma i XBTT trekera. Ne treba da spominjem kakve sve mogućnosti pruža napredan forum kao što je IPB, a što se tiče samog trekera, radi se o najefikasnijem bittorrent trekeru pisanom u C++u. Dosta je priče... tehnomanijaci, MakeTorrent u ruke i pružajte da bi vam bilo pruženo. :)

Jedan prekrasan, cak oveci CROWN portabl radio (“tranzistor”) na 4 one srednje okrugle baterije (u zbiru 6V) i 3 talasne duzine... zapakovan u crnu sjajnu kozu sa stap-antenom na izvlacenje koja se naravno mrdala kako-god... ali i jos nesto sto nigde vise nisam video sem kod njega, moga jedinoga: malo cetvrtasto crveno (!) dugmence koje, kada se pritisne (taster je a ne prekidac), pali lampicu na skali radio stanica ;) ... da ista/skala ne bi stalno gorela i nepotrebno trosila baterije, a da se ipak vidi u mraku - kad’ zatreba... ;) ... ali - crveno, ej! ... zasto? ... pa zato jer je opasno pritiskati ga zbog baterija, trose se, crvena boja kao boja opasnosti... e - to je bre prava komunikacija sa korisnikom, psihologija na delu...

A unutar same skale, bas unutra s’leva, jos jedno stakalce maleno cetvrtasto, blago istaknuto i zaokrugljenih coskova, iza koga je skazaljka koja pokazuje stanje baterija! Dve trecine zelena pozadina, a ostatak opet crveno. E te dve stvari, to crveno dugmence i taj mali voltmetric, su me opredelile za njega kada sam ga izabrao medju svim ostalim tranzistorima... Ustvari nisam bas nesto mnogo ni birao, jednostavno sam stao pred izlog i - zaljubio se na prvi pogled...

Ah... moj prvi trandzislav... ljubav moja neprezaljena... :(((

Secam se takodje i da mi je dojadilo da mu stalno menjam baterije, pa sam spolja/eksterno ugradio, levo i desno, po dve one velike-bucmaste-najvece, i to koristeci da ih uvezem kozne kaiseve na pedalama za bicikle, tzv. “knipsove” (kojih vise nigde i nema, zamenjeni su patikom sa “utikac” pedalom)... a spoj na baterijama je bio improvizovan od plesiglasa, u koga su bile utisnute bakarne plocice (koje su se stalno pomerale :( i cinile da slusanje zvucnog sadrzaja nikad’ nije monotono dosadno)... Nasta je to samo licilo - i Robinson Kruso bi se time ponosio... :) ... ali je brate svirkalo 3x duze nego sa onim regularnim baterijama unutra... ;)

Pa onda ona metalna maska preko zvucnika centricno brusena a sva se u krug sjaila pod suncem... dukat pravi, eh... Umeo je taj odbljesak sunca da odvede misli u velike daljine... u neko sjajno sutra koje ce sigurno doci... evo tu je dokaz, ta prelepa sara u metalu sa mnogo malih rupica koje jos i sviraju...

A unutraaa...... unutra milina jedna od hardware-a... nigde jednog jedinog integralnog kola naravno, sve suva diskretna tehnika, sve masivno i da traje u vecnost... Ako se dobro secam, negde spolja je pisalo da ima 14 ili 16 tranzistora. Pazi - spolja se hvale koliko tranzistora imaju unutra! Bre, to je bilo pravo vreme kada je svaki tranzistor imao svoju tesku tezinu, i fizicku i mentalnu... a ne ovo sad’ - milioni... :( plus minus koja par stotina 'iljada, zavisno od 17-te verzije... Izes takve tranzitore, neke sitne mikrob-buve, nemoz’ covek ni pod lupom da ih vidi, k’o da ih i nema... :(

Pa zvucnik... elipsast naravno, da se sto bolje iskoristi maleni prostor... I uposte, ta ideja o elipsi i zvucniku nije bila za baciti: to je bilo ustvari integrisanje “dva u jedan”, fizicki da objedini i veliki bas i mali visokotonac - a da bude pride priblizno duguljasto-kockasto za u kutiju... ;)

Pa skala, bogami bas dugacka, skoro po celoj sirini crne joj kutije. Dugmence za vijanje stanica naravno sa desne strane da je pod desnim palcem, a ono za jacinu sa leve za levi palac, a pali se na klik istog, ne nikakav poseban prekidac... i jedno jos pored tog' levog za ton... pazi - ton! :) ... da se bira ‘oce'l se vise basa il' visokih: ne dva posebna nego jedno jedino! ;) ... sasvim kako treba i prilici za taj prenosno-mobilni nivo the uredjaja high-klase... :)

Pa birac opsega: dugme-preklopnik sa istaknutim rebrom po sredini u tri polozaja: MW, SW1 i SW2 ... ne, nije bilo FM-a (koliko se secam, a mozDa i gresim, neznam). Kako je to samo muklo kliktalo i upadalo u svoja lezista, samo da znate... ih... kad’ upadne - ono se bas oseti da je leglo i zaglavilo se bez pomeranja, jak feder ispod, nije sala... da se ne daj-boze ne bi slucajno nepaznjom prebacilo u susedni polozaj, u drugo talasno podrucje...

Naravno da nije izostala ni rupica-boca za malene sluske - ih! A one pakovane u malu simpa futrolicu koja se naravno natakne na mu njegov kajis, joj... Da, koznati kajis za eksterno nosakanje po rukama, i to sa 3 rupice za podesavanje duzine mu... da, da - TRI rupice!!! ;)

A tezina... blizu kilo... ma koje kilo; sa onim spolja-dodatim baterijama i preko kilo... Mora bre na nesto da se osloni muzika kad svira, kako ce da valja bas ako iza sebe nema masu? ... nikako nece da valja bez mase, nikako...

A poreklo - naravno “made in Japan”... nikakva EU zemlja nedodjija, nikavi kinezi, tajvanci i ostali falsh-neznabosci... Japan BRE, ona tamo zemlja iz bajke koja je sve zivo i pametno u elektro-tehnici poizmisljala i ponapravila bolje nego svi ostali zajedno... Odes na sajt Sony-a i kazes - daj mi sve sta Sony trenutno pravi, a on krene da druka link, i druka, i druka, i druka i bre nikad da svrsi... hiljade, ama! na HILjADE proizvoda, a sve neznas koji je sladji od kojega... to je bre firma... to!!!

Eeeeee..... to je bilo vreme...... eeeeeeeeeee......

Jos mogu da vas odvedem pred izlog destinaciju u kome se sepurio nekad moj CROWN, pamtim kordinate zauvek. Naravno da tu vise nema tehnike, naravno da su tu sad’ zenske cipele... Vazne su krpice i cipelice, vazno je da smo spolja glanc-cakup-pakum-cakani, a sta je iznutra... za iznutra se nema vremena... e - jebes tako vreme za koga se nema vremena... :(

A znate gde sam ga najvise slusao? He, he - u klozetu naravno, na solji... ;) Sta covek da radi u klonji nego da se baci i zaroni u etar... zar ce da bulji k'o idiot u plocice? ... nece naravno...

I gde je sad’ cuvena sprava?

Nestalaaaaa... :( ... netragom i nepaznjom njenog vlasnika bog-te-pitaj gde zaturena i zagubljena u medju-vremenu i medju-prostoru zivota... kom’ od ta dva “medju” ? ... pa bilo je tu i sledecih teh-ljubavi, nije da nije, recimo jedan Grunding C6200, gromoglasna german gromada, spic-proizvod sa sve kasetofonom pride... i jednim ekstra-klik-dugmetom kojim se bira ocu’l da slusam mjuz sa dva, il’ pricu sa jednog zvucnika, da se bolje cuje zbog manje basa... Bre, bre - takve nam sitnice trebaju, a ne ovi diktafoni i kamere i ko zna koja jos sranjca od pola grama, upakovana u nesto sto jedva s’pincetom mozes da u’vatis... :( ... kao - “to-tako-treba”, da je malo jer je bolje da je malo, a ustvari stede, ej - STEDE materijal, skrtice jedne kapitalisticke... :[

*

I onda? ... I onda se desi bajka isnevana u reali na zemunskom (zaista) buvljaku... ;) ... Natrci se na jednog cigu koji cuci pored one svoje gomilice krsa i tuzno samara mutan pogled levo i desno, suvonjav, nikakav... ali medju robom i dva mala trandzislava, jedan veci a drugi manji (moze i obrnuto)... Kol’ko ova dva, pitam... 10 evra ovaj, a ovaj manji 500 dinara, kaze jada... Ne, nije to onaj moj pr(a)vi sentiment, taj san necu vise nikad’ da usanjam, ali je to opet jedan CROWN, iz istog onog vremena, godista ’65 ... da, da, 1965 je u pitanju, posle sam video na netu; zamislite recimo vino koliko bi kostalo istog godista... A najlepse od svega bese kada sam otvorio kutiju na licu mesta: unutra - hardware k’o ispod cekica, sve ganc novo, nigde truna jednog prasine!!! ... da ne verujes posle 40 godina da tako nesto moze biti TAKO ocuvano, ama da ne verujes!!! ... Moze ovaj za 500, pitam... Ajd’ moze, da me ne vijaju ovi vise, kaze ciga tuzno... Jeste, poceli da ih teraju sa ulica, zakrce kupci sav saobracaj svake bozije nedelje... oni vozaci BUS-va pizde na angro, jebu majku svima (al’ se sreca nista ne cuje kroz staklo)... sigurno traze da im firma ugradi jace sirene, one brodske bi im taman dosle, da u krizi oduvaju njima onu raju u zanosu kupovine koja vise zvucno ne reaguje ninasta...

I eto... to je uzrok ovom nadugackom post-pisaniju :)

Sledece sto je cini je: oziveti malisu, ako moze i bolje nego kad’ ga je napustila ona vredna japanska ruka... Dakle prvo polepiti iznutra onu koznu futrolu na (samo!) dva mesta, a zatim odneti cedo kod jednog extra-super-naj mastor-manijaka koji vraca iz mrtvih sve nasta mu prst uperis... Ma carobnjak pravi, al’ necu da vam kazem 'de je dok mi ne ispopravlja sve zivo od elektro-tehnikalija sto mi skuplja prasinu po kuci godinama... Neznam samo dal’ da probam da ga ukljucim pre toga, CROWN malisu... bojim se, strepim da cu cuti samo tisinu... :(

Jedino, znam, nikada vise necu da imam ono crveno dugmence koje je palilo lampicu na skali... :((( ... A da se uzdam u bozije prosvetljenje da cu i njega u originalu i tako dobrom stanju jedne lepe nedelje ugledati pored nekog cige, toliki zanesenjak ipak nisam... mada... ko zna; pre koju nedelju sam video onog C6200, ali je i suvise bio krsovit, tuga bozija... :(

12.11.2006. u 05:35 ujutru sam poslao SMS 'velikom bratu' na 5648
sledeceg sadrzaja:

BB nikada - ali NIKADA, u zivotu nisam video vecu TV glupost od
"velikog brata"... zasnovano na debilnom voajerizmu i besmislu
zivota... bruka za B92 !!!

ipak, iako sam dobio potvrdu prijema i od operatera i od njih samih,
tipa "zahvaljujemo se vam se, tra-la-la...", poruka NIJE bila pustena
na TV-u dok su jadni akteri spavali pod svetlom neonki kao neki
otpisani zamorcici... cekao sam makar pola sata, u medjuvremenu su
vise puta navijacke poruke drugih prestale da se prikazuju pa ponovo
pocinjale, jer nije bilo dovoljno jadnika koji gledaju tudje spavanje
uzivo za non-stop prikaz - ali moje poruke NIGDE... mojih 35 din + PDV
je otislo u vetar, B92 mi je ukrala taj sitan novac, na to je spala
jadna...

dakle jos jedan, iako mali, lep i ocigledan primer medijske
manipulacije... ZAISTA velika sramota za B92 !!!

P.S. napominjem da sam se prebacio na B92 samo zato sto nije bilo
filma na Pinku, niti iceg pametnog na ostalim kanalima - jer, naravno,
na takve gluposti ne trosim vreme ni kad' sam najvise zaludan...
jednostavno - emisije tog tipa su mi nepodnosljive... a ako neko kaze
- pa mnogo je vise onih kojima se svidja, zapitacu ga - a otkud' on to
zna kada guse svako moguce misljenje koje nije njima u prilog? ... da,
tako se "pravi" javno menjenje...

Ako nešto ne pođe po zlu ;), 16.11.2006, u okviru Perpetuum Automatic emisije na SKC net radiju, treba da ide Trentemoller specijal. Radi se o relativno novom umetniku iz Kopenhagena, na pola puta između ambiental i progressive zvuka. Odlično.

Hvala celoj ekipi koja ima toliku petlju, koja je definitivno potrebna za istraživanje i produciranje emisije kakva je Insajder. Apsolutna demontaža ovog političko-mafijaško-"patriotskog" brloga smo se nalazili i nažalost još uvek nalazimo. Ova emisija u mojim očima uživa veliko priznanje i kredibilitet. Još jednom, hvala i predlog da se emisija ponavlja što više, da se slučajno ne zaborave te stvari jer je već dokazano da je raja kratkog pamćenja.

Stvari jasne kao dan: aktuelna političko-mafijaška struktura, na sve moguće načine pokušava da zaustavi put Srbije ka Evropi, jer Srbija u Evropi znači automatski kraj njihove pljačkaške bajke. Evropski zakoni i institucije u tom momentu postaju jače, uvodi se kontrola. Kristalno je jasno je kome to ne treba. Slika Srbije u jednoj rečenici.

Gledajući trenutne političke opcije u Srbiji, vidim samo jednu doslednu i opozicionu: LDP. Smatram da Čeda Jovanović kao lider ima perspektivu (ukoliko ga u međuvremenu ne roknu), i smatram da je Čedina popularnost ozbiljno i veoma uspešno ugrožena isključivo zahvaljujući besomučnim blaćenjem u režimskim medijima.

Ajde sada, tupavi nacionalisti i lažni patrioti, napadajte... unapred ste osuđeni na propast u raspravi samnom. ;)

Iskreno, nisam očekivao ovakvu presudu, ali u isto vreme ne mogu da se otmem utisku da je odluka pravična. Još jedan dokazani tiranin manje. Štaviše, mislim da upravo za lidere treba ostaviti mogućnost smrtne kazne, za razliku od običnih ljudi. Razlog je to što su konsekvence njihovih postupaka drastično veće u odnosu na konsekvence npr. one-time masovnih ubica.

Međutim, postoji jedan još veći problem, a to je selektivnost pravde. Sigurno da su mnogi zapadni lideri zaslužili u najmanju ruku isto što i Sadam, ali znamo da se to njima nikada neće desiti. Igranka se nastavlja. Kako da čovečanstvo duhovno i moralno uznapreduje? Teško pitanje.

Ima već dosta otkad sam promenio player (ni manjeg, ni značajnijeg parčeta softvera :). Winamp je nekad bio dobar, ali je u međuvremenu u mnogome postao "corporate shit". Posle bezuspešnih pokušaja da Winamp 2.91 nateram da pušta AAC+ audio streamove, rešio sam da potražim nešto bolje. I našao sam XMPlay. Mali, brz, bez bagova, podrška za sve formate koji vam mogu zatrebati, nema instalacije. Ako vam baš nedostaje Winamp look, probajte ovaj skin.



Uz AAC+ plugin, redovno konzumiram Internet radio stanice sa ove playliste, tako da sam klasični radio već otpisao. Jedini domaći radio koji nešto vredi, Venus radio rapidno pogoršava kvalitet programa. Na Internetu se mogu naći muzički strogo koncipirane stanice, bez reklama. Friskyradio i SomaFM su mi omiljene, a moram spomenuti i SKC radio koji je pionirski poduhvat na domaćem webu, bar kada se radi o nekomercijalnoj muzici. I ne samo zato, na SKC-u imam i sopstvenu playlistu koja ide četvrtkom od 22 do 00 kojoj sam nadenuo ime Perpetuum Automatic.

Još nešto... možda niste znali, ali AAC+ format na 24 kbps zvuči otprilike kao MP3 na 96 kbps, u svakom slučaju slušljivo, pa čak i sa modemom 33.6 možete otkriti svet net audio streaminga.

Postajem pomalo dosadan sa svojim seminarskim radovima? :) Ma ok, ne brinite, samo dok se ispucam... još malo pa nestalo, nisam toliki cvikeraš! ;)

Ovog puta, čitajte rad na temu "Sigurnost WLAN mreža".

Možda mi se samo jednom ili dva puta svojom akcijom desilo da zarazim kompjuter sa virusom, pa sa moje tačke gledišta, oni zaista i ne predstavljaju neki veći problem u radu. Sa druge strane, znam dosta ljudi koji se konstantno smaraju sa ovom ili onom boljkom. Mislim da se dosta priče svodi na to da li neko ima osećaj odakle i šta može da skine. To se stiče vremenom. Bilo kako bilo, moj seminarski rad na temu "Malware programi" može pomoći početnicima da se na jedan koncizan način upoznaju sa ovom tematikom.

Pobornik sam ukidanja nekih vrsta autorskih prava, kada su u pitanju digitalni podaci. Zašto i kako, možete pročitati u ovom threadu, kao i da preuzmete moj kratak seminarski rad na temu "Etičnost zaštite autorskih prava na digitalne podatke". Zahvalio bih se profesoru Jordanu Aleksiću na nadahnutim predavanjima na predmetu Poslovna etika i komuniciranje na Fakultetu za poslovnu informatiku i jednom aktivnom dvosmernom načinu komuniciranja sa studentima.

Otkrijte izuzetno talentovanog i naravno relativno neafirmisanog umetnika iz Letonije: Selffish. Jedan od retkih koji može da se sluša do besvesti. Ma šta više reći... nisu to reči, to je muzika, i to se sluša.

Ima nekoliko godina od kako sam prestao da se bavim komponovanjem i produkcijom muzike na računaru... Počeo sa trekerima davne '93e i dogurao do softverskih sintisajzera negde '01e. Zašto je to tako i danas se pitam, jedino što znam je da se želja za takvim aktivnostima polako vraća, tako da će možda i biti nove elektronske muzike u dogledno vreme. Imao sam nekoliko sajtova u vezi toga, a poslednji koji sam napravio je ovaj. MP3ojke su onlajn, pa poslušajte. Bilo je to vreme kluba Industrija, vreme ludih žurki na kojima su do jutra ostajali samo najjači. Jako tvrda muzika koju mnogi ne razumeju, a ja mislim da za tehno treba biti rođen + mora da se prođe pravilna priprema. Nostalgično...

Kako beše ono: "Ovo je jedan sveČarski trenutak...., uuuuu uuuuu, uuuuuuuuuu....." (ko zna, zna.. :) ...

Blogovi su nešto čega sam odavno svestan i rado ih pratim, ali nisam uspevao da nađem vreme i momenat da skromno doprinesem razvoju "blogosfere". I eto, reših se... od danas sam i ja drug član, biće ovo moje mesto za sve i svašta. Pa mislim od tih 12 sati dnevno što sam na mašini, mora da se odvoji malo i na blogče.

Najviše možete očekivati sledeće oblasti: muzika, informatika, društvo i politika. Volim ponekad da dam svoje mišljenje i da vidim odgovor drugih na tu temu, naravno, pod uslovom da drugi čitaju ono što pišem ovde - a nadam se da takvih biti.

I na kraju ovog posta (čuj posta ;), zovem se Marko Domanović, poznatiji kao Pyc. U želji da vam bude zanimljivo ono što možete pročitati ovde, pozdravljam vas sve!